Svet nasta

Svet nasta kad đavo je pio i risao
I protiv toga nema basmi
Ni Alžir što je Koktou mirisao
Na koze i na jasmin.

U ovome što  svet nije no pim dičkin,
Neizbežno je ko vrata škrip tamnički
Pred bogom kog nema da se pada nički.

Boli me ćošak ima li ga, ama
Meni je drago, to priznati mogu,
Što već dve hiljade leta zaman
Traže tu iglu u stogu.

Ali ako zbilja ima pakla,
Moja dušo i moja ume,
O tom ne umete ni crnu ni belu,
U tome se ljudska rasa nije makla
Dalje od početka,
No znam da ću tamo večnost celu
Slušati jezike koje ne razumem.
A od toga nema crnjeg petka.

 26.7. 2019.

Marko Vešović 26. 07. 2019.