Kada bi te opet nestalo
Kao što te do sada nestajalo toliko puta
kao što su toliki tvoji nestajali
po šumama i gorama
Kada bi te opet nestalo
i kada od tebe više više ništa ne bi ostalo
samo nokti naših mrtvih kojima se hrane crvi
Kada bi te opet nestalo
i kada od tebe više ništa ne bi ostalo
samo bačena plastična vrećica u Lašvi
na onom skretanju za Zenicu
Kada bi te opet nestalo
i od tebe više ništa ne bi ostalo
osim možda alfe devedesetke izbačene
na cesti prema Gromiljaku
Kada bi te opet nestalo
i od tebe ostao samo jedan
pljesnivi madrac pun grinja
i fleka od dječje mokraće
Kada bi te opet nestalo
i od čitave tebe
nekada velike i snažne
od tebe nalik mladoj
seoskoj djevojci
rumenih obraza i bujnih jedara
ostala samo jedna stara
trošna kuća
samo jedna štala
samo jedna pušnica
i jedan krmetnjak i jedan kokošinjac
i jedan poljski wc
i kad bi od tebe
ostala samo jedna jedina vlat trave s Galice
Kada bi te opet nestalo
kao što te toliko puta nestajalo
kada bi me zaboravila
kao što si me do sada toliko puta zaboravila
kao što bi me odbacila i prezrela
otjerala me od sebe, potjerala me u sebe
kad bi te opet nestalo
kao što se nestaje za vrijeme velikih elementarnih nepogoda
kada bi se sva sila vlašićkih stijena
srušila na tebe
i ti samo propala
još dublje u sebe
kada bi te opet nestalo
i kada više ne bi bilo onog groznog lava ispred Trona na Okuki
kad ne bi više bilo tvojih ruku što si mi ih na ramena toliko puta položila
kada više ničeg ne bi bilo
ni traga da si nekad postojala
kada bi te opet nestalo
i kada se više nitko ne bi zavjetovao
svetom Anti u nekoj dalekoj zemlji
i kada više nitko ne bi išao u Vidoševiće na god
kada se više Petrov ne bude slavio u Brajkovićima
kada više ne bude šećerne vode za Malu Gospojinu na Vrelu
kada bi nestao Gospin kip i kada bi onaj plavi kamen
škiljar mulj s dna Lašve postao
kada bi te opet nestalo
kao što te znalo nestati
i nas s tobom i tebe s nama
kada bi te opet nestalo
i kada više nitko
ali nijedan živ stvor
kada više nitko ne bi molio ni slavna ni radosna ni žalosna ni slavna ni otajstva svjetla
kada bi te opet nestalo
kao što te znalo nestati
i kada bih i ja s tobom nestala
i kada bi sve zaboravila
čak i ono što se zaboraviti ne smije
što se zaboraviti ne može
kada bi te opet netko ubio
kao što sto su te toliko puta do sada ubijali
moram iskreno reći
ja te ne bih mogla braniti
ja bih te morala
ponovo roditi
Srce zemlje
Kao što te do sada nestajalo toliko puta
kao što su toliki tvoji nestajali
po šumama i gorama
Kada bi te opet nestalo
i kada od tebe više više ništa ne bi ostalo
samo nokti naših mrtvih kojima se hrane crvi
Kada bi te opet nestalo
i kada od tebe više ništa ne bi ostalo
samo bačena plastična vrećica u Lašvi
na onom skretanju za Zenicu
Kada bi te opet nestalo
i od tebe više ništa ne bi ostalo
osim možda alfe devedesetke izbačene
na cesti prema Gromiljaku
Kada bi te opet nestalo
i od tebe ostao samo jedan
pljesnivi madrac pun grinja
i fleka od dječje mokraće
Kada bi te opet nestalo
i od čitave tebe
nekada velike i snažne
od tebe nalik mladoj
seoskoj djevojci
rumenih obraza i bujnih jedara
ostala samo jedna stara
trošna kuća
samo jedna štala
samo jedna pušnica
i jedan krmetnjak i jedan kokošinjac
i jedan poljski wc
i kad bi od tebe
ostala samo jedna jedina vlat trave s Galice
Kada bi te opet nestalo
kao što te toliko puta nestajalo
kada bi me zaboravila
kao što si me do sada toliko puta zaboravila
kao što bi me odbacila i prezrela
otjerala me od sebe, potjerala me u sebe
kad bi te opet nestalo
kao što se nestaje za vrijeme velikih elementarnih nepogoda
kada bi se sva sila vlašićkih stijena
srušila na tebe
i ti samo propala
još dublje u sebe
kada bi te opet nestalo
i kada više ne bi bilo onog groznog lava ispred Trona na Okuki
kad ne bi više bilo tvojih ruku što si mi ih na ramena toliko puta položila
kada više ničeg ne bi bilo
ni traga da si nekad postojala
kada bi te opet nestalo
i kada se više nitko ne bi zavjetovao
svetom Anti u nekoj dalekoj zemlji
i kada više nitko ne bi išao u Vidoševiće na god
kada se više Petrov ne bude slavio u Brajkovićima
kada više ne bude šećerne vode za Malu Gospojinu na Vrelu
kada bi nestao Gospin kip i kada bi onaj plavi kamen
škiljar mulj s dna Lašve postao
kada bi te opet nestalo
kao što te znalo nestati
i nas s tobom i tebe s nama
kada bi te opet nestalo
i kada više nitko
ali nijedan živ stvor
kada više nitko ne bi molio ni slavna ni radosna ni žalosna ni slavna ni otajstva svjetla
kada bi te opet nestalo
kao što te znalo nestati
i kada bih i ja s tobom nestala
i kada bi sve zaboravila
čak i ono što se zaboraviti ne smije
što se zaboraviti ne može
kada bi te opet netko ubio
kao što sto su te toliko puta do sada ubijali
moram iskreno reći
ja te ne bih mogla braniti
ja bih te morala
ponovo roditi