Smokva

U samo svitanje krenuo je ahmed, otac mahmutov,
da obere crnicu dok sunce nije užeglo kako zna.

Mahajući cekerom na njoj spazi čovjeka kako se klati
Poput nepovezana pruta loze na jugu.

Uhvati ga i podiže da ga spasi a ovaj se nogata,
neće, pa neće u život da sađe.

Dok se život borio sa smrću, ahmed je sebi zborio (jer budali
nema rašta)
ne mogu ga natjerati da živi ali skinuću ga s moje crnice,

u nas je mahala obrazli kad neko na sećiji umre običaj je
da se sećija baci
kad se neko na drvetu objesi treba drvo da se posiječe,

a crnica mi djecu hrani.

Adnan Žetica

………

(za Adnana Žeticu)

I kod mene u selu, kao u
selu ahmedovom, običaj je
da se baci sećija na kojoj
je neko umro,
pa se tako i posiječe drvo na
koje se neko objesi

Zapališ sećiju iza kuće,
Drvo napustiš da se osuši

Jedino vodu u kojoj se neko utopio
ne možeš baciti, ni
zapaliti

(možeš je tući krpom kao strina
kad se mali borko utopio)

I jedino rov, u kojem je neko poginuo
ne možeš paliti, ni bacati,

ali ga možeš zatrpavati iza kuće,
dok ti je pred kućom svadba

Darko Cvijetić