Komedijant
Navuče klovnovsko lice i pođe u svet.
Tirani su ga smatrali za ludu. Ipak, i najžešćima uspeva da izmami odavno neviđeni osmeh.
Stidljivi bi zaigrali sa njim, te mada im je to izgledalo luckasto, posle ne osećaju nikakav stid.
Razbarušen, bezbrižan, po prašnjavim krčmama ohrabruje ponizne da ga uvrede. I dok mu se još smeju, prosto začuđeni odakle im toliki kikot, on već uveliko hita na putu ka drugom gradu.
Ponekad, noć ga zadesi na putu. I tamo, u travi, naspram zvezda, skida masku. Polako, kao zanesen, prelazi dlanom preko svog lica.
Da se ne zaboravi.
Pilot
Pilot se polako penje stepenicama, premišljajući se pre svakog koraka. Dok ne stigne do trosobnog komfornog stana na najvišem spratu, njegova žena ima dovoljno vremena da se još jednom strasno prilepi uz telo svog mladog ljubavnika, da ga ugura u lift, vrati se u stan i da čeka još dva-tri minuta…
Pilot sledi spuštanje lifta, a onda zadihan stiže do poslednjeg sprata.
Ona trči ka vratima, pritiska kvaku. Baca mu se u zagrljaj, još uzbuđena, topla od ljubavnikovih milovanja, i pita: – A šta si mi lepo doneo sa puta?
Pilot otvara putnu torbu iz koje vadi minijaturne biljke sa još manjim plodovima, bambusovu frulu, prozračne lepeze, šarene papirne ptice sa pokretnim krilima i slične tajanstvene darove sa leta na Daleki istok.
Vernici
Uopšte uzev, razlikujem dve grupe vernika. Bogate i siromašne.
I. grupa – gospođe obavijene krznom, ćerke koje veselo čavrljaju. Njihovi ćutljivi pratioci koji dileme rešavaju kao ukrštenice (sa poluosmehom, sigurni u svoju šemu). Žene u igri nalaze zadovoljstvo flerta, nagoveštaj zabranjenog voća. Ironija im je meka, širom otvorenih očiju gledaju napolje, u promenljivi svet, kao u lepu opsenu.
II. grupa – amorfni talas dođoša. Odbija se o nezainteresovane bedeme dobrostojećih, ali i dalje uporno buči i kljuje. Tek tada shvatam da je nadmoć prvih prividna. Oni su odvojeni, ne zbog ravnodušnosti, nego su odsečeni zbog straha. Sa gorkim iluzijama, oproštajima, mrtvima. Uglađeni gospodin sa dugim belim šalom i glatkim licem zaliči na klošara, žena u godinama zbunjeno se osmehuje kao preplaćena studentkinja.
Svečana liturgija započinje.
S makedonskog preveo autor
Situacije/1
Komedijant
Navuče klovnovsko lice i pođe u svet.
Tirani su ga smatrali za ludu. Ipak, i najžešćima uspeva da izmami odavno neviđeni osmeh.
Stidljivi bi zaigrali sa njim, te mada im je to izgledalo luckasto, posle ne osećaju nikakav stid.
Razbarušen, bezbrižan, po prašnjavim krčmama ohrabruje ponizne da ga uvrede. I dok mu se još smeju, prosto začuđeni odakle im toliki kikot, on već uveliko hita na putu ka drugom gradu.
Ponekad, noć ga zadesi na putu. I tamo, u travi, naspram zvezda, skida masku. Polako, kao zanesen, prelazi dlanom preko svog lica.
Da se ne zaboravi.
Pilot
Pilot se polako penje stepenicama, premišljajući se pre svakog koraka. Dok ne stigne do trosobnog komfornog stana na najvišem spratu, njegova žena ima dovoljno vremena da se još jednom strasno prilepi uz telo svog mladog ljubavnika, da ga ugura u lift, vrati se u stan i da čeka još dva-tri minuta…
Pilot sledi spuštanje lifta, a onda zadihan stiže do poslednjeg sprata.
Ona trči ka vratima, pritiska kvaku. Baca mu se u zagrljaj, još uzbuđena, topla od ljubavnikovih milovanja, i pita: – A šta si mi lepo doneo sa puta?
Pilot otvara putnu torbu iz koje vadi minijaturne biljke sa još manjim plodovima, bambusovu frulu, prozračne lepeze, šarene papirne ptice sa pokretnim krilima i slične tajanstvene darove sa leta na Daleki istok.
Vernici
Uopšte uzev, razlikujem dve grupe vernika. Bogate i siromašne.
I. grupa – gospođe obavijene krznom, ćerke koje veselo čavrljaju. Njihovi ćutljivi pratioci koji dileme rešavaju kao ukrštenice (sa poluosmehom, sigurni u svoju šemu). Žene u igri nalaze zadovoljstvo flerta, nagoveštaj zabranjenog voća. Ironija im je meka, širom otvorenih očiju gledaju napolje, u promenljivi svet, kao u lepu opsenu.
II. grupa – amorfni talas dođoša. Odbija se o nezainteresovane bedeme dobrostojećih, ali i dalje uporno buči i kljuje. Tek tada shvatam da je nadmoć prvih prividna. Oni su odvojeni, ne zbog ravnodušnosti, nego su odsečeni zbog straha. Sa gorkim iluzijama, oproštajima, mrtvima. Uglađeni gospodin sa dugim belim šalom i glatkim licem zaliči na klošara, žena u godinama zbunjeno se osmehuje kao preplaćena studentkinja.
Svečana liturgija započinje.
S makedonskog preveo autor