Aurelio Navaro grozničavo pokušava da pritegne sečivo za nogu svog borca. Kanap je natopljen kapljicama krvi koje se lenjo slivaju niz Rojovo crveno perje i gotovo je nemoguće dobro ga zategnuti.
Strepio je da će do ovoga doći.
Sinoć, dok je Aurelio sa najvećom pažnjom i preciznošću oštrio novo sečivo, komšija Luis je svratio da mu poželi sreću. Upozorio ga je da je Rojovog protivnika njegov rođak doneo pravo iz Guadalahare, i da je ta ptičurina brza i jaka kao da je sam Cuāuhtli!, orao kojeg su Azteci ponosno crtali u svojim kalendarima. Aurelio je samo odmahnuo rukom i povukao još jedan gutljaj iz boce tekile koju mu je poslao brat od kuće. Chingao, to je samo priča, al’ dobro je, biće puno naroda.
Dok izlazi iza tribina sklepanih oko malog ringa prekrivenog finim peskom sa plaže iz Santa Monike, Aurelio prvi put vidi Rojovog veličanstvenog protivnika. Jedan pogled mu je dovoljan da vidi da je Luis bio u pravu.
Panično se osvrće ne bi li video izlaz, ali u raspaljenoj, krezuboj masi slinavih njuški vidi samo oči žedne krvi. Odjednom se seti zveri koju je pre par nedelja doneo jednooki Kinez, čest posetilac njihovih borbi kojeg niko nikada nije čuo da izusti ni jednu reč. Za manje od deset minuta njegov pevčić je eliminisao pet protivnika, od kojih je jedan pripadao Luisu. Kao da ga je vlasnik trenirao nekakve borilačke veštine, preklao je prvi protivnički grkljan i pre nego što su pale opklade za borbu. Kad je pao i drugi kljun, više niko u rulji podivljaloj od mirisa krvi nije stavio ni cente protiv Brus Lija, kako mu se ime brzo pronelo oko ringa.
Dok ga nežno ljubi u glavu, Aurelio oseća Rojov strah. Kroz prašinu vidi ruke koje mašu gomilama zelenih novčanica. Znoj mu se sliva niz lice. Odužio se dan. Čak i Rojov protivnik deluje umorno, krvave kreste i ulepljenog perja… Možda…
Sudija pokazuje na liniju i Aurelio se nalazi oči u oči sa Luisovim rođakom. Mlad cabron, jak. Spreman da ubije.
Zvuk pištaljke preseca tutnjanje srca u Aurelijevim ušima.
Šampion East L.A.-ja
Aurelio Navaro grozničavo pokušava da pritegne sečivo za nogu svog borca. Kanap je natopljen kapljicama krvi koje se lenjo slivaju niz Rojovo crveno perje i gotovo je nemoguće dobro ga zategnuti.
Strepio je da će do ovoga doći.
Sinoć, dok je Aurelio sa najvećom pažnjom i preciznošću oštrio novo sečivo, komšija Luis je svratio da mu poželi sreću. Upozorio ga je da je Rojovog protivnika njegov rođak doneo pravo iz Guadalahare, i da je ta ptičurina brza i jaka kao da je sam Cuāuhtli!, orao kojeg su Azteci ponosno crtali u svojim kalendarima. Aurelio je samo odmahnuo rukom i povukao još jedan gutljaj iz boce tekile koju mu je poslao brat od kuće. Chingao, to je samo priča, al’ dobro je, biće puno naroda.
Dok izlazi iza tribina sklepanih oko malog ringa prekrivenog finim peskom sa plaže iz Santa Monike, Aurelio prvi put vidi Rojovog veličanstvenog protivnika. Jedan pogled mu je dovoljan da vidi da je Luis bio u pravu.
Panično se osvrće ne bi li video izlaz, ali u raspaljenoj, krezuboj masi slinavih njuški vidi samo oči žedne krvi. Odjednom se seti zveri koju je pre par nedelja doneo jednooki Kinez, čest posetilac njihovih borbi kojeg niko nikada nije čuo da izusti ni jednu reč. Za manje od deset minuta njegov pevčić je eliminisao pet protivnika, od kojih je jedan pripadao Luisu. Kao da ga je vlasnik trenirao nekakve borilačke veštine, preklao je prvi protivnički grkljan i pre nego što su pale opklade za borbu. Kad je pao i drugi kljun, više niko u rulji podivljaloj od mirisa krvi nije stavio ni cente protiv Brus Lija, kako mu se ime brzo pronelo oko ringa.
Dok ga nežno ljubi u glavu, Aurelio oseća Rojov strah. Kroz prašinu vidi ruke koje mašu gomilama zelenih novčanica. Znoj mu se sliva niz lice. Odužio se dan. Čak i Rojov protivnik deluje umorno, krvave kreste i ulepljenog perja… Možda…
Sudija pokazuje na liniju i Aurelio se nalazi oči u oči sa Luisovim rođakom. Mlad cabron, jak. Spreman da ubije.
Zvuk pištaljke preseca tutnjanje srca u Aurelijevim ušima.
***
Kažu da u Evropi koriste duplo sečivo.
Možda bi to pomoglo.