Oktobar je u Sarajevu, grad vonja po pečenim paprikama, esenciji i magli.
On je čas budan, čas spava i stalno sanja. Snovi su mu bez reda i ljudskoga smisla.
Do kraja ostaju mu samo jastuci, plahte i široki prozor s pogledom na Trebević i na stari turski kamenolom, kojem nije znao ime, a gledao ga je godinama.
U snu kad je, pred jutro, kad misle da odlazi, ona ruka koja mu visi s postelje sitno se pokreće.
Živa je šaka, igraju prsti, a oni u čudu gledaju, ne mogu da otkriju, da se sjete, što to njegova ruka radi.
Kretnja je znana, toliko puta ponovljena, kao riječ na vrh jezika, koja nikako da sine.
To on otresa pepeo sa cigarete. Nevidljivi pepeo, s nevidljive cigarete.
Ruka koja otresa pepeo
Oktobar je u Sarajevu, grad vonja po pečenim paprikama, esenciji i magli.
On je čas budan, čas spava i stalno sanja. Snovi su mu bez reda i ljudskoga smisla.
Do kraja ostaju mu samo jastuci, plahte i široki prozor s pogledom na Trebević i na stari turski kamenolom, kojem nije znao ime, a gledao ga je godinama.
U snu kad je, pred jutro, kad misle da odlazi, ona ruka koja mu visi s postelje sitno se pokreće.
Živa je šaka, igraju prsti, a oni u čudu gledaju, ne mogu da otkriju, da se sjete, što to njegova ruka radi.
Kretnja je znana, toliko puta ponovljena, kao riječ na vrh jezika, koja nikako da sine.
To on otresa pepeo sa cigarete. Nevidljivi pepeo, s nevidljive cigarete.