U proleće 1939., kada je Ivo Andrić imenovan za vanrednog opunomoćnika jugoslovenske ambasade u Berlinu, Trajko Prokopiev je izabran, među 18 kandidata, na konkursu za horovođu sarajevskog mešovitog hora “Sloga” i za honorarnog nastavnika u pravoslavnoj Bogosloviji.
Tih dana, masovnoj euforijom, u Nemačkoj je proslavljen Hitlerov rođendan, a italijanska vojska se iskrcala na albanskoj obali.
Hor “Sloga” rukovođen Prokopievim održava u Sarajevu nekoliko uspešnih, “stilski bogatih koncerata”, kako pišu tadašnje novine, a mladi dirigent je pohvaljen kao “umetnik sa velikom perspektivom koji vodi hor veoma usaglašeno”. U “Jugoslovenskom listu” prema recenzentu: “…Hor koji je inače postavljen na visokom umetničkom nivou, pevao je sočno i zvučno… uspešno je ostvarena ravnoteža među glasovnim grupama, što je rezultiralo uspešnim dinamičkim efektima…”
Nasuprot mračnih nagoveštaja blizine svetskog rata, Prokopiev je produžio sa stalnim probama i koncertima na kojima su počele da se izvode njegove kompozicije „Žiglilovke 1 i 2“ , koje će kasnije preimenovati u „Kumanovke“. Piše „Žigligovke 3“, „Drugu heruvinsku pesmu“, kompoziciju za muški hor „Dena“.
U međuvremenu, Nemačka napada i okupira Poljsku (prvog septembra 1939., što se u istoriji označava kao početak II svetskog rata).
Među horistkinjama “Sloge“ se izdvaja svojom lepotom, stasitošću, ali i (prejakim) altom, Angelina, iz poznate sarajevske porodice Kapor. G-đica Kapor završila je učiteljsku školu, a radila je kao službenica u Agrarnoj banci. – Na jednoj od proba – sećao se Prokopiev – kad sam dao znak za početak, iz altovskog dela, čuo sam jedan krešendo koji me je iznenadio, te sam upitao, Ko vas je tako naučio? A ona, Angelina, javi se u ime altova: Mi smo tako pevale kod gospodina Oskara Danona. I tako, tog trenutka, pogledi nam se sretoše, oči su joj zasvetlucale…
Svetski rat besni Evropom, blickrigovi disciplinirane vojske Vermahta su efikasne u kapitulacijama Holandije, Norveške, Francuske…
Trajko je mobilisan, dan pre odlaska kao vojni telegrafist ženi se u Skoplju Angelinom koja se odmah vraća u Sarajevo. Slede bombardovanja Skoplja i Sarajeva, Trajkovo zarobljavanje od strane Nemaca u okolini Debra, pa njegovo puštanje, okupacija Makedonije. Ipak, Prokopiev uspeva da stigne do svoje žene u Sarajevu, koje je već bilo u sastavu N.D.H., nekako da je izvuče iz grada i zajedno da se vrate nazad, u Skoplje.
– Da nije izbio rat – imao je običaj da nam kaže kada bi nas posetio u Alžirskoj 1 – verovatno bih karijeru nastavio u Sarajevu. Tamo sam već bio stekao dobre pozicije, postao sam popularan i cenjen, i moj životni put bi sasvim drugačije izgledao…
Angelina Prokopieva je bila omiljena nastavnica književnosti u osnovnoj školi „29 Novembar“ (danas „Vojdan Černodrinski“) gde su učile moje ćerke.
Trajko Prokopiev (1909), poznat makedonski kompozitor klasične muzike (ženske, muške i mešane horske pesme, duhovna muzika, kamerne kompozicije, pesme za glas i klavir, balet, opera), dirigent, autor filmske muzike i moj stric, umro je 1979., godine kada je Tito, u elegantnom belom odelu, na 6-oj konferenciji Nesvrstanih u Havani, upečatljivo otvorio Samit, braneći Pokret od radikalnosti. Kastro je bio jedan od retkih državnika koji sledeće godine nije došao na sahranu doživotnog jugoslovenskog predsednika.
*
*
Prokopiev u Sarajevu
U proleće 1939., kada je Ivo Andrić imenovan za vanrednog opunomoćnika jugoslovenske ambasade u Berlinu, Trajko Prokopiev je izabran, među 18 kandidata, na konkursu za horovođu sarajevskog mešovitog hora “Sloga” i za honorarnog nastavnika u pravoslavnoj Bogosloviji.
Tih dana, masovnoj euforijom, u Nemačkoj je proslavljen Hitlerov rođendan, a italijanska vojska se iskrcala na albanskoj obali.
Hor “Sloga” rukovođen Prokopievim održava u Sarajevu nekoliko uspešnih, “stilski bogatih koncerata”, kako pišu tadašnje novine, a mladi dirigent je pohvaljen kao “umetnik sa velikom perspektivom koji vodi hor veoma usaglašeno”. U “Jugoslovenskom listu” prema recenzentu: “…Hor koji je inače postavljen na visokom umetničkom nivou, pevao je sočno i zvučno… uspešno je ostvarena ravnoteža među glasovnim grupama, što je rezultiralo uspešnim dinamičkim efektima…”
Nasuprot mračnih nagoveštaja blizine svetskog rata, Prokopiev je produžio sa stalnim probama i koncertima na kojima su počele da se izvode njegove kompozicije „Žiglilovke 1 i 2“ , koje će kasnije preimenovati u „Kumanovke“. Piše „Žigligovke 3“, „Drugu heruvinsku pesmu“, kompoziciju za muški hor „Dena“.
U međuvremenu, Nemačka napada i okupira Poljsku (prvog septembra 1939., što se u istoriji označava kao početak II svetskog rata).
Među horistkinjama “Sloge“ se izdvaja svojom lepotom, stasitošću, ali i (prejakim) altom, Angelina, iz poznate sarajevske porodice Kapor. G-đica Kapor završila je učiteljsku školu, a radila je kao službenica u Agrarnoj banci. – Na jednoj od proba – sećao se Prokopiev – kad sam dao znak za početak, iz altovskog dela, čuo sam jedan krešendo koji me je iznenadio, te sam upitao, Ko vas je tako naučio? A ona, Angelina, javi se u ime altova: Mi smo tako pevale kod gospodina Oskara Danona. I tako, tog trenutka, pogledi nam se sretoše, oči su joj zasvetlucale…
Svetski rat besni Evropom, blickrigovi disciplinirane vojske Vermahta su efikasne u kapitulacijama Holandije, Norveške, Francuske…
Trajko je mobilisan, dan pre odlaska kao vojni telegrafist ženi se u Skoplju Angelinom koja se odmah vraća u Sarajevo. Slede bombardovanja Skoplja i Sarajeva, Trajkovo zarobljavanje od strane Nemaca u okolini Debra, pa njegovo puštanje, okupacija Makedonije. Ipak, Prokopiev uspeva da stigne do svoje žene u Sarajevu, koje je već bilo u sastavu N.D.H., nekako da je izvuče iz grada i zajedno da se vrate nazad, u Skoplje.
– Da nije izbio rat – imao je običaj da nam kaže kada bi nas posetio u Alžirskoj 1 – verovatno bih karijeru nastavio u Sarajevu. Tamo sam već bio stekao dobre pozicije, postao sam popularan i cenjen, i moj životni put bi sasvim drugačije izgledao…
Angelina Prokopieva je bila omiljena nastavnica književnosti u osnovnoj školi „29 Novembar“ (danas „Vojdan Černodrinski“) gde su učile moje ćerke.
Trajko Prokopiev (1909), poznat makedonski kompozitor klasične muzike (ženske, muške i mešane horske pesme, duhovna muzika, kamerne kompozicije, pesme za glas i klavir, balet, opera), dirigent, autor filmske muzike i moj stric, umro je 1979., godine kada je Tito, u elegantnom belom odelu, na 6-oj konferenciji Nesvrstanih u Havani, upečatljivo otvorio Samit, braneći Pokret od radikalnosti. Kastro je bio jedan od retkih državnika koji sledeće godine nije došao na sahranu doživotnog jugoslovenskog predsednika.
*
*