Predajem se

U sitne sate tumaraju s partija na afterparti
U svakom lokalu gužva ko da su u Džakarti,
Posljednji su dani sezone odmora
I sva se raja već vratila s mora.
U pokretima plesa ravnoteže je manje
Opijatima pumpane lutke na napuhavanje

Samo da njega nije srela, gdje bi joj bio kraj!
Na mangupska bi laskanja coknula “Ma daaj”.
Rurk bi je na crvenom tepihu gladio po zatku,
Hadžem sms-sonetima smarao po zadatku,
Svečano bi izlagao petogodišnji plan
Ljubeći joj ruku mladi ministar Kaplan

Njene su boli od tvojih otmjenije
Znala bi zašto živi samo da tebe nije!
Sjaj njenog oka marke je swarovski
To ne može osporiti ni taj gospodin Čomski,
Ako ćemo otvoreno, šta si ti postigao u životu
Osim što si nju dobio na lotu?
Samo čekaš da ti nešto padne s neba
Pa još odmjeravaš svaku u kojoj “ima hljeba”.
Znala je ona to od početka
Pogledaj se, već ličiš na njenog tetka.
Nemojmo više o tome
Al bolje bi ti bilo da radiš po njenome.
Može joj se, pa šta
Kad nisi nizašta

Noć je puna alkoholnih vrenja
Na rubu ujeda i poljupca instikt se klacka,
Neizrečeno hlapi u hladno “doviđenja”…
Pod mostom Mirabo ne teče Miljacka.