Pred izlazak svake nove knjige ja osećam nestrpljivu želju da saznam kakva je ta knjiga. Naravno, to možete saznati samo ako sačekate da kritičari odštampaju svoje kritike. Ja ipak znam, i pre toga, kakva će biti presuda šire javnosti zato što imam proveren i jednostavan način to da procenim. On je sledeći, ako vam je baš stalo da znate. Uvek čitam rukopis pred grupom prijatelja, među kojima se nalaze i sledeći:
1. Čovek i žena bez smisla za humor.
2. Čovek i žena sa osrednjim smislom za humor.
3. Čovek i žena sa zaraznim smislom za humor.
4. Intenzivno praktična osoba.
5. Sentimentalna osoba.
6. Osoba koja mora da ima morala i smisla.
7. Hipokritična osoba kojoj je u prirodi da otkriva mane i pronalazi probleme.
8. Entuzijasta, osoba koja skoro u svemu i svačemu uživa.
9. Osoba koja posmatra ostale i tapše ili prekorava zajedno sa većinom.
10. Pola tuceta veselih mladića i devojaka, bez daljne klasifikacije.
11. Osoba koja obožava žargon i prepoznatljivu lakomislenost.
12. Osoba koja ih prezire.
13. Osoba umereno kritičnog uma.
14. Čovek koji uvek zaspi.
Ove osobe odlično predstavljaju širu javnost. Njihova presuda je proverena prognoza presude šire javnosti. Među njima ne postoji ni jedna osoba do čijeg mišljenja mi nije stalo, ali čovek od koga najviše strepim – čovek koga posmatram sa najdubljom brigom – čovek od kojeg najviše zavisi da li ću knjigu objaviti ili je zapaliti, čovek je koji uvek zaspi. Ako se isključi u prvih petnaest minuta, palim knjigu; ako ostane budan tri-četvrt do punog sata, štampam – i to štampan sa punim pouzdanjem. Namera mojih radova je da zabavi, i kad mi je taj čovek udobno zavaljen u sofu i ja mu gledam na sat, mogu da predvidim manje više tačno koliki uspeh ću postići. Njegova presuda mi je spalila nekoliko knjiga – pet, da budem precizan.
Da, kao što sam već rekao, uvek unapred znam kakva će biti presuda šire javnosti, ali nikada ne znam kakva će biti presuda profesionalnog kritičara dok se on ne javi. Izgleda kao da ovde pravim razliku; izgleda kao da izdvajam profesionalnog kritičara iz ljudske porodice; kao da nagoveštavam da on nije deo javnosti nego klasa za sebe. Ali to mi nije namera. On jeste deo javnosti; on predstavlja deo javnosti, i to sa puno legitimiteta, ali to je najmanji deo javnosti, najtanji sloj – sam vrh, odabrana i kritična nekolicina. Kora na piti, da se tako izrazim. Ili, da promenimo figuru, on je Brillat–Savarin, on je Delmonako na gozbi. Pet stotina gostiju misli da zna da li je gozba dobra ili ne, ali nisu sasvim sigurni dok Delmonako ne ponudi svoje ekspertsko viđenje. Onda znaju. Ili pak, znaju sve dok Brillat–Savarin ne ustane i opali Delmonakovu presudu pravo u čelo. Posle toga gosti generalno više ni ne znaju šta znaju.
Ja sada u svojoj maloj poroti nemam ni jednog pripadnika gornjeg sloja, odabrane nekolicine, kritičke manjine sveta; samim tim, iako mogu unapred da znam da li će javnost primiti moju knjigu kao dobru ili lošu, nikada ne mogu da znam da li je ona stvarno dobra ili loša dok profesionalni kritičari, eksperti, ne kažu svoje.
I tako, kao što već rekoh, uvek čekam, sa nestrpljenjem, njihov izveštaj. Eksperti su doneli odluku u vezi moje poslednje knjige. Vi naravno pretpostavljate da me je to umirilo. Ne, grešite. Uznemiren sam kao i ranije. To vas iznenađuje? – a mislite da meni mozak luta. Sačekajte i pročitajte dokaz i sami ćete videti da uznemirava.
Ja ću biti fer: ništa neću pogrešno citirati, ništa neću promeniti u tekstu.
Pred izlazak svake nove knjige
Mark Twain:
Pred izlazak svake nove knjige ja osećam nestrpljivu želju da saznam kakva je ta knjiga. Naravno, to možete saznati samo ako sačekate da kritičari odštampaju svoje kritike. Ja ipak znam, i pre toga, kakva će biti presuda šire javnosti zato što imam proveren i jednostavan način to da procenim. On je sledeći, ako vam je baš stalo da znate. Uvek čitam rukopis pred grupom prijatelja, među kojima se nalaze i sledeći:
1. Čovek i žena bez smisla za humor.
2. Čovek i žena sa osrednjim smislom za humor.
3. Čovek i žena sa zaraznim smislom za humor.
4. Intenzivno praktična osoba.
5. Sentimentalna osoba.
6. Osoba koja mora da ima morala i smisla.
7. Hipokritična osoba kojoj je u prirodi da otkriva mane i pronalazi probleme.
8. Entuzijasta, osoba koja skoro u svemu i svačemu uživa.
9. Osoba koja posmatra ostale i tapše ili prekorava zajedno sa većinom.
10. Pola tuceta veselih mladića i devojaka, bez daljne klasifikacije.
11. Osoba koja obožava žargon i prepoznatljivu lakomislenost.
12. Osoba koja ih prezire.
13. Osoba umereno kritičnog uma.
14. Čovek koji uvek zaspi.
Ove osobe odlično predstavljaju širu javnost. Njihova presuda je proverena prognoza presude šire javnosti. Među njima ne postoji ni jedna osoba do čijeg mišljenja mi nije stalo, ali čovek od koga najviše strepim – čovek koga posmatram sa najdubljom brigom – čovek od kojeg najviše zavisi da li ću knjigu objaviti ili je zapaliti, čovek je koji uvek zaspi. Ako se isključi u prvih petnaest minuta, palim knjigu; ako ostane budan tri-četvrt do punog sata, štampam – i to štampan sa punim pouzdanjem. Namera mojih radova je da zabavi, i kad mi je taj čovek udobno zavaljen u sofu i ja mu gledam na sat, mogu da predvidim manje više tačno koliki uspeh ću postići. Njegova presuda mi je spalila nekoliko knjiga – pet, da budem precizan.
Da, kao što sam već rekao, uvek unapred znam kakva će biti presuda šire javnosti, ali nikada ne znam kakva će biti presuda profesionalnog kritičara dok se on ne javi. Izgleda kao da ovde pravim razliku; izgleda kao da izdvajam profesionalnog kritičara iz ljudske porodice; kao da nagoveštavam da on nije deo javnosti nego klasa za sebe. Ali to mi nije namera. On jeste deo javnosti; on predstavlja deo javnosti, i to sa puno legitimiteta, ali to je najmanji deo javnosti, najtanji sloj – sam vrh, odabrana i kritična nekolicina. Kora na piti, da se tako izrazim. Ili, da promenimo figuru, on je Brillat–Savarin, on je Delmonako na gozbi. Pet stotina gostiju misli da zna da li je gozba dobra ili ne, ali nisu sasvim sigurni dok Delmonako ne ponudi svoje ekspertsko viđenje. Onda znaju. Ili pak, znaju sve dok Brillat–Savarin ne ustane i opali Delmonakovu presudu pravo u čelo. Posle toga gosti generalno više ni ne znaju šta znaju.
Ja sada u svojoj maloj poroti nemam ni jednog pripadnika gornjeg sloja, odabrane nekolicine, kritičke manjine sveta; samim tim, iako mogu unapred da znam da li će javnost primiti moju knjigu kao dobru ili lošu, nikada ne mogu da znam da li je ona stvarno dobra ili loša dok profesionalni kritičari, eksperti, ne kažu svoje.
I tako, kao što već rekoh, uvek čekam, sa nestrpljenjem, njihov izveštaj. Eksperti su doneli odluku u vezi moje poslednje knjige. Vi naravno pretpostavljate da me je to umirilo. Ne, grešite. Uznemiren sam kao i ranije. To vas iznenađuje? – a mislite da meni mozak luta. Sačekajte i pročitajte dokaz i sami ćete videti da uznemirava.
Ja ću biti fer: ništa neću pogrešno citirati, ništa neću promeniti u tekstu.
Preveo i priredio Grgur Strujić