Otvorio sam oči iza sna koji više nisam pamtio. Krevet se pod nama ljuljao, s police su padale knjige, škripali su zidovi i namještaj. Ležao sam i bilo mi je savršeno jasno da to nije san. Ali doživljaj nije bio jednostavan ni jednoznačan. Sastojao se od više različitih senzacija i osjećaja. Na jednom kraju široke i puste dvorane iza čeone kosti rađao se užas, kakav sam poznavao od ranije. Kao kad bi granata tresnula jako blizu. Na drugom kraju dvorane rastao je ushit, osjećaj gotovo rajske ljepote, nečega sasvim novog, nečega što u životu još nisam doživio. A onda su se, tu iza čeone kosti, u širokoj pustoj dvorani, dva osjećaja, užas i strah od smrti, ushit i osjećaj nečega novog i nedoživljenog, počeli međusobno približavati. Krenuli su prema sredini dvorane. Potres je trajao veoma dugo, zatim je stao i svega je nestalo.
Prvo što sam zatim pomislio bilo je da ti sad sigurno nećeš htjeti da se vratimo na spavanje. A ja bez tebe spavati ne mogu.
Potres
Otvorio sam oči iza sna koji više nisam pamtio. Krevet se pod nama ljuljao, s police su padale knjige, škripali su zidovi i namještaj. Ležao sam i bilo mi je savršeno jasno da to nije san. Ali doživljaj nije bio jednostavan ni jednoznačan. Sastojao se od više različitih senzacija i osjećaja. Na jednom kraju široke i puste dvorane iza čeone kosti rađao se užas, kakav sam poznavao od ranije. Kao kad bi granata tresnula jako blizu. Na drugom kraju dvorane rastao je ushit, osjećaj gotovo rajske ljepote, nečega sasvim novog, nečega što u životu još nisam doživio. A onda su se, tu iza čeone kosti, u širokoj pustoj dvorani, dva osjećaja, užas i strah od smrti, ushit i osjećaj nečega novog i nedoživljenog, počeli međusobno približavati. Krenuli su prema sredini dvorane. Potres je trajao veoma dugo, zatim je stao i svega je nestalo.
Prvo što sam zatim pomislio bilo je da ti sad sigurno nećeš htjeti da se vratimo na spavanje. A ja bez tebe spavati ne mogu.
(nedjelja, 22. ožujak 2020, 10 sati i 45 minuta)