Pitarke

Nikada neću zaboraviti
dan kada je
prijatelj moga oca
i njegov kolega sa kojim je
držao dućan u Prištini,
gospodin Međit Đulderen,
došao kod nas u Vrbas
u posetu
i sa sobom poneo
još uvek tople pitarke, goveđe ćevape
i najbolju kobasicu na svetu –
pećki sudžuk.

Te pitarke za mene su bile
čista magija.
Topile su se u ustima
dok sam smiren kao kakav kaligraf
koji pleše svojim perom i ostavlja harfove na pergamentu,
umakao parče po parče u saft
od ćevapa koji se taložio na tepsiji.

Međit, vrsni poslastičar rodom iz sela Brod
sa Šar Planine
gledao me je veselo i zapitkivao ponekad:
“Valja li Srdžan?”
“Valja, valja.”- odgovarao sam i nastavljao sa svojim mackanjem.
To je valjda prvi put da sam osetio iskonski sabur.

Najukusnije pitarke koje sam ikada probao.
Pitarke Međita Đulderena.