Mali Isuse, molim te da ne čitaš ono pismo kojeg sam ti sinoć napisala. Brat i ja smo pisali pred mamom, a ne bih htjela da vide baš sve moje želje. Prvo pismo nemoj čitati i gubiti vrijeme, nego se, kako kaže moja učiteljica, koncentriraj na ovo.
Htjela bih ti reći da se stalno molim Bogu. To je tvoj tata. Najviše s babom Margom i mamom. To bi to već sve trebao znati. Možda ti je već i rekao.
Molila bih te, ako je moguće, da babi Margi kažeš ti ili tvoj tata, da se malo manje moli i da me malo više vodi u park. Ako bi joj to tvoj tata rekao, sigurno bi ga poslušala.
Možeš li mi objasniti kako si ti u prosincu beba, a već na proljeće imaš trideset i tri godine? Tako barem tvrde odrasli. Je li svi tako brzo narastemo ili samo ti? Znam da na proljeće imaš trideset i tri godine jer je jednom našem rođaku bio rođendan i djed Srbin mu je rekao da je u “Isusovim godinama“. Nisam baš najbolja u matematici. Više volim hrvatski i prirodu.
Ako je istina da si se rodio u štalici i u dalekoj zemlji dok je puhao hladan vjetar, zanima me, jesi li se prehladio i je li te mama pokrivala? Vjerujem da jest, i mene moja pokriva, ali uvijek se uspijem prehladiti. Imaš li možda neki trik kako da ispušem nos, a da to ne čuje cijeli razred jer mi se onda rugaju. I imaš li neki trik da od mame sakrijem da sam se prehladila jer tada zna galamiti?
Ti znaš da imam brata i da se zove Leo. Njemu su sada četiri godine. I jako ga volim, ali moram ti reći, nemoj nikome govoriti, da me nekad, što baka Lucija kaže, baš nanervira. Kad je bio beba non stop je plakao i mislila sam da će mu ispasti oči od plakanja. Moja mama nema brata, a ni sestru, pa sam te htjela zamoliti, da ako možeš ikako, budeš njen brat. Ali stariji brat koji će je kad je tužna nasmijavati. Nekad je potapši po ramenu i zagrli. Kad je Srbin zagrli, ona odmah naraste. Nemoj biti mlađi brat, kao meni Leo. Nema smisla jer ćeš plakati i ona će se sikirati za tobom. I tebi će dobro doći da imaš sestru.
Mi živimo u Bosni. Blizu nas je Busovača, tamo je sveti Anto, njega sigurno znaš. Njemu se molimo puno. Ako ti nije mrsko da mu kažeš da bi baba Marga bila najsretnija kad bi se vratila u Guču Goru. Može ona ići na selo, ali nema gdje živjeti. U gradu joj je dosadno. Neće priznati, ali vidim da jest. Najveći joj je problem smeće. Kad je živjela na selu, nije imala smeća. Samo melo. Možda ti to nisi nikad vidio, ali ja sam vidjela kad sam bila u Bučićima. Postoji jedna velika kanta i u nju se bacaju ostatci hrane. Baba je to davala svinjama da jedu. U gradu nema svinja, pa baba skuplja kosti od pilića i kad iziđemo to daje mačkama. Uvijek kaže da je “grijota šta se sve po gradu baca, kol’ko bi se živine moglo najest’“.
Za Srbina i baku Luciju nemam posebnih želja. Oni su naučili u gradu jer su prije bili u Travniku. Nekad se malo posvađaju, pa Srbin ode u sobu čitati knjige da se odmori. Pa ako možeš njemu donijeti neku knjigu za Božić, možda najbolje neku enciklopediju. Njih voli jako. To su one debele i uvijek stoje na dnu police. U knjigama su, kaže Srbin, sva znanja svijeta. Molim te da ako ti nije mrsko, nekad se pomoliš za Srbina jer se on slabo moli. I rijetko ide s nama u crkvu, pa se babe naljute. Jednom je svećeniku rekao da onog čega nema u duši nema ni u crkvi. To je bila katastrofa koliko su se babe i svećenik udružili protiv njega. Skoro sam zaboravila baku Luciju. Njoj donesi neku bluzu. I karmin. Karmin samo ako stigneš.
Leu možeš donijeti puzzle. Nadam se da si to vidio. Ako nisi do sad, možeš to kupiti u Vitezu. Postoji jedna velika trgovina i zove se “Fis“. Nema čega nema. Srbin kaže da je ponuda k’o na pijaci, samo je skuplje jer ima krov. Možeš potražiti Anđelku iz Bučića, to je mamina rodica i ona zna nas sviju i zna i Lea, pa će ti pomoći. A možeš ti kupiti i na pijaci da uštediš.
Tati ne trebaš nikakve poklone. On nije od toga. Jedino, ako baš, baš možeš, pomozi da zaspe. On slabo spava. Navečer, kasno, auta prolaze ispod naše zgrade i nastane strašna buka. Probudi se i krene trčati po stanu. Ne znam što mu se dogodi. Sigurno ružno spava. Mami je jednom rekao da sanja da je granatiranje. Nemam pojma što je to, ali mi ne izgleda k’o nešto lijepo jer bude sav smušen. K’o ja pred kontrolni iz matematike.
Ja imam samo jednu želju. A ta je da ne idem u školu jer me oni tuku. Ili baš ako ne može, da ne idem u tu školu.
Kada budeš dolazio u naš stan, budi tih. U zgradi živi jedan pas na drugom katu kod tete Mace. Pas se zove Asja i jako se plaši ako se puno lupa vratima. Kod ulaznih vrata je mala daska, nju podmetni da ne lupaju. I pazi da ne srušiš cvijeće u saksijama.
Ako se umoriš, slobodno se drži za gelendere. U drugim stubištima su prljavi, ali kod nas nisu jer se subotom čisti.
Nemoj nikome govoriti da sam ti ovo poslala. Mami pogotovo. A nemoj ni svom tati, on će prenijeti babi Margi.
Pismo malom Isusu
Mali Isuse, molim te da ne čitaš ono pismo kojeg sam ti sinoć napisala. Brat i ja smo pisali pred mamom, a ne bih htjela da vide baš sve moje želje. Prvo pismo nemoj čitati i gubiti vrijeme, nego se, kako kaže moja učiteljica, koncentriraj na ovo.
Htjela bih ti reći da se stalno molim Bogu. To je tvoj tata. Najviše s babom Margom i mamom. To bi to već sve trebao znati. Možda ti je već i rekao.
Molila bih te, ako je moguće, da babi Margi kažeš ti ili tvoj tata, da se malo manje moli i da me malo više vodi u park. Ako bi joj to tvoj tata rekao, sigurno bi ga poslušala.
Možeš li mi objasniti kako si ti u prosincu beba, a već na proljeće imaš trideset i tri godine? Tako barem tvrde odrasli. Je li svi tako brzo narastemo ili samo ti? Znam da na proljeće imaš trideset i tri godine jer je jednom našem rođaku bio rođendan i djed Srbin mu je rekao da je u “Isusovim godinama“. Nisam baš najbolja u matematici. Više volim hrvatski i prirodu.
Ako je istina da si se rodio u štalici i u dalekoj zemlji dok je puhao hladan vjetar, zanima me, jesi li se prehladio i je li te mama pokrivala? Vjerujem da jest, i mene moja pokriva, ali uvijek se uspijem prehladiti. Imaš li možda neki trik kako da ispušem nos, a da to ne čuje cijeli razred jer mi se onda rugaju. I imaš li neki trik da od mame sakrijem da sam se prehladila jer tada zna galamiti?
Ti znaš da imam brata i da se zove Leo. Njemu su sada četiri godine. I jako ga volim, ali moram ti reći, nemoj nikome govoriti, da me nekad, što baka Lucija kaže, baš nanervira. Kad je bio beba non stop je plakao i mislila sam da će mu ispasti oči od plakanja. Moja mama nema brata, a ni sestru, pa sam te htjela zamoliti, da ako možeš ikako, budeš njen brat. Ali stariji brat koji će je kad je tužna nasmijavati. Nekad je potapši po ramenu i zagrli. Kad je Srbin zagrli, ona odmah naraste. Nemoj biti mlađi brat, kao meni Leo. Nema smisla jer ćeš plakati i ona će se sikirati za tobom. I tebi će dobro doći da imaš sestru.
Mi živimo u Bosni. Blizu nas je Busovača, tamo je sveti Anto, njega sigurno znaš. Njemu se molimo puno. Ako ti nije mrsko da mu kažeš da bi baba Marga bila najsretnija kad bi se vratila u Guču Goru. Može ona ići na selo, ali nema gdje živjeti. U gradu joj je dosadno. Neće priznati, ali vidim da jest. Najveći joj je problem smeće. Kad je živjela na selu, nije imala smeća. Samo melo. Možda ti to nisi nikad vidio, ali ja sam vidjela kad sam bila u Bučićima. Postoji jedna velika kanta i u nju se bacaju ostatci hrane. Baba je to davala svinjama da jedu. U gradu nema svinja, pa baba skuplja kosti od pilića i kad iziđemo to daje mačkama. Uvijek kaže da je “grijota šta se sve po gradu baca, kol’ko bi se živine moglo najest’“.
Za Srbina i baku Luciju nemam posebnih želja. Oni su naučili u gradu jer su prije bili u Travniku. Nekad se malo posvađaju, pa Srbin ode u sobu čitati knjige da se odmori. Pa ako možeš njemu donijeti neku knjigu za Božić, možda najbolje neku enciklopediju. Njih voli jako. To su one debele i uvijek stoje na dnu police. U knjigama su, kaže Srbin, sva znanja svijeta. Molim te da ako ti nije mrsko, nekad se pomoliš za Srbina jer se on slabo moli. I rijetko ide s nama u crkvu, pa se babe naljute. Jednom je svećeniku rekao da onog čega nema u duši nema ni u crkvi. To je bila katastrofa koliko su se babe i svećenik udružili protiv njega. Skoro sam zaboravila baku Luciju. Njoj donesi neku bluzu. I karmin. Karmin samo ako stigneš.
Leu možeš donijeti puzzle. Nadam se da si to vidio. Ako nisi do sad, možeš to kupiti u Vitezu. Postoji jedna velika trgovina i zove se “Fis“. Nema čega nema. Srbin kaže da je ponuda k’o na pijaci, samo je skuplje jer ima krov. Možeš potražiti Anđelku iz Bučića, to je mamina rodica i ona zna nas sviju i zna i Lea, pa će ti pomoći. A možeš ti kupiti i na pijaci da uštediš.
Tati ne trebaš nikakve poklone. On nije od toga. Jedino, ako baš, baš možeš, pomozi da zaspe. On slabo spava. Navečer, kasno, auta prolaze ispod naše zgrade i nastane strašna buka. Probudi se i krene trčati po stanu. Ne znam što mu se dogodi. Sigurno ružno spava. Mami je jednom rekao da sanja da je granatiranje. Nemam pojma što je to, ali mi ne izgleda k’o nešto lijepo jer bude sav smušen. K’o ja pred kontrolni iz matematike.
Ja imam samo jednu želju. A ta je da ne idem u školu jer me oni tuku. Ili baš ako ne može, da ne idem u tu školu.
Kada budeš dolazio u naš stan, budi tih. U zgradi živi jedan pas na drugom katu kod tete Mace. Pas se zove Asja i jako se plaši ako se puno lupa vratima. Kod ulaznih vrata je mala daska, nju podmetni da ne lupaju. I pazi da ne srušiš cvijeće u saksijama.
Ako se umoriš, slobodno se drži za gelendere. U drugim stubištima su prljavi, ali kod nas nisu jer se subotom čisti.
Nemoj nikome govoriti da sam ti ovo poslala. Mami pogotovo. A nemoj ni svom tati, on će prenijeti babi Margi.
Hvala ti, mali Isuse.