Nisam od onih Koji znaju da se vesele Zato ne idem Na kolektivne skupove Veridbe svadbe krštenja Mrzim i grupne izlete I tim bilding Idem ponekad na sahrane Tamo su očekivanja skromna I zato sam mnogo komotniji.
Jednom sam kao dever Sa mladencima Išao kroz čitav grad Svi su ljudi gledali u nas Bila je to nepotrebna pažnja Hteo sam da odbijem Ali mi je porodica rekla Da to nije normalno razmišljanje Bližeg brata od tog brata nemam.
Išli smo po mladu U neko naselje Nisam do tada bio tamo Kažu da se cenkam Sa njenim rođacima Meni ti rođaci Nešto nisu bili simpatični Mislim da sam ja njima Ličio na snoba Oni su meni ličili Na neke sa kojima se Nikad ne bih družio.
Ne sećam se gde smo išli Niti kako je sve izgledalo Znam da je na veš mašini U predsoblju mladinog stana Bio lavor sa opranim vešom Zanimalo me Zašto su tog jutra Uključivali mašinu Neobično je pomalo.
Bio sam na svadbi Kod neke sestre Tamo je bila Baba sa beležnicom Upisivala je poklone Posle su to čitali preko mikrofona Puno njih je donelo Jorgane i jastuke Jer to je veliko Onda svi kažu Da su ti neki Doneli baš veliki poklon Ko zna šta je to.
Znam jednu ženu Koja je na dnu bombonjere Čiodom pravila malenu rupu Tačno je znala gde je probola Slovo o u reči emulgator Onda čeka da bombonjera Ponovo stigne do nje Jer jedna ista Kruži kroz čitavo mesto Poklon za razna slavlja Neka druga buši Prvo u u surutka Neka treća d u kondenzovano I sve tako.
Sijalice moje radosti Ne uključuju se na pesme Koje imenuju Rodbinske odnose i veze Takve pesme postoje Da bi u pauzi između Dva zalogaja predjela Iskazale radost širenja familije Što nije uvek radosna vest O predjelu posle sve najgore.
I uvek se kaže Da sledeći put Jedemo kod kuće prvo I kažemo Ne nosim tortu Jer ovu poslednju Namerno nisu sekli I šlag je do ponoći pao Torta sada može Samo da se baci Onoliko smo pekli korice.
Mlada uvek ima lepe lokne Našminkala ju je jedna Što mnogo lepo šminka oči Radi i nokte Žena što lepo šminka Ima sestru koja pravi torte za svadbe Naručili su kod te sestre Jer je mlada gledala Album sa slikama torti Dok joj se primala farba za kosu Jer ta što šminka i radi nokte Zna i da farba kosu Torte su prelepe U takvim se istorijama gubim Ne zanimaju me Zapravo.
Idem radije na sahrane One su svedene i u crnom Manje reči i manje hrane Mogu da stanem gde hoću Posmatram stvari Ispod crnih naočara Budem u miru sa odlazećim Rodbina mu je već skrhana Nema zahteva I lepo je u izvesnom smislu Jer na sahranu idem Samo ako mi neko Zaista znači kao čovek.
O mračnim zakuskama
Nisam od onih
Koji znaju da se vesele
Zato ne idem
Na kolektivne skupove
Veridbe svadbe krštenja
Mrzim i grupne izlete
I tim bilding
Idem ponekad na sahrane
Tamo su očekivanja skromna
I zato sam mnogo komotniji.
Jednom sam kao dever
Sa mladencima
Išao kroz čitav grad
Svi su ljudi gledali u nas
Bila je to nepotrebna pažnja
Hteo sam da odbijem
Ali mi je porodica rekla
Da to nije normalno razmišljanje
Bližeg brata od tog brata nemam.
Išli smo po mladu
U neko naselje
Nisam do tada bio tamo
Kažu da se cenkam
Sa njenim rođacima
Meni ti rođaci
Nešto nisu bili simpatični
Mislim da sam ja njima
Ličio na snoba
Oni su meni ličili
Na neke sa kojima se
Nikad ne bih družio.
Ne sećam se gde smo išli
Niti kako je sve izgledalo
Znam da je na veš mašini
U predsoblju mladinog stana
Bio lavor sa opranim vešom
Zanimalo me
Zašto su tog jutra
Uključivali mašinu
Neobično je pomalo.
Bio sam na svadbi
Kod neke sestre
Tamo je bila
Baba sa beležnicom
Upisivala je poklone
Posle su to čitali preko mikrofona
Puno njih je donelo
Jorgane i jastuke
Jer to je veliko
Onda svi kažu
Da su ti neki
Doneli baš veliki poklon
Ko zna šta je to.
Znam jednu ženu
Koja je na dnu bombonjere
Čiodom pravila malenu rupu
Tačno je znala gde je probola
Slovo o u reči emulgator
Onda čeka da bombonjera
Ponovo stigne do nje
Jer jedna ista
Kruži kroz čitavo mesto
Poklon za razna slavlja
Neka druga buši
Prvo u u surutka
Neka treća d u kondenzovano
I sve tako.
Sijalice moje radosti
Ne uključuju se na pesme
Koje imenuju
Rodbinske odnose i veze
Takve pesme postoje
Da bi u pauzi između
Dva zalogaja predjela
Iskazale radost širenja familije
Što nije uvek radosna vest
O predjelu posle sve najgore.
I uvek se kaže
Da sledeći put
Jedemo kod kuće prvo
I kažemo
Ne nosim tortu
Jer ovu poslednju
Namerno nisu sekli
I šlag je do ponoći pao
Torta sada može
Samo da se baci
Onoliko smo pekli korice.
Mlada uvek ima lepe lokne
Našminkala ju je jedna
Što mnogo lepo šminka oči
Radi i nokte
Žena što lepo šminka
Ima sestru koja pravi torte za svadbe
Naručili su kod te sestre
Jer je mlada gledala
Album sa slikama torti
Dok joj se primala farba za kosu
Jer ta što šminka i radi nokte
Zna i da farba kosu
Torte su prelepe
U takvim se istorijama gubim
Ne zanimaju me
Zapravo.
Idem radije na sahrane
One su svedene i u crnom
Manje reči i manje hrane
Mogu da stanem gde hoću
Posmatram stvari
Ispod crnih naočara
Budem u miru sa odlazećim
Rodbina mu je već skrhana
Nema zahteva
I lepo je u izvesnom smislu
Jer na sahranu idem
Samo ako mi neko
Zaista znači kao čovek.