Da smo trebali biti srećni Da se za nas spremalo nešto veliko iza ugla, Kada me Mara vodila pod ruku na džin A ja sam teturala trijezna i mislila Samo da ubijem ovo veče Veče je postalo decenija Decenija život Nema više lepe Mare, kažu da živi kao slikarka U jednom mediteranskom gradu I ljubi jednog čovjeka izdaleka, Ne šalje mi razglednice Pravi se da je srećna, Trebalo je da provedemo ovaj život U nekom boljem sanatoriju Da imamo pogled na neku vodu I živimo krotki bez očekivanja Trebalo je da ubijemo snove Dok se još nisu raskikotali po ogradama Ne bi tako dugo trebalo Da ih jednog po jednog podavimo I odemo svako u svoju kuću Što miriše na naftalin i namještaj šezdesetih Svjesni da smo i to dobili kao nasljeđe Tu potrebu da budemo srećniji Od njih A nismo uspjeli Mara se ubila 2006. kad je bilo sparno ljeto, kvasila sam obraze morskom vodom I pisala joj duga pisma Svako bi se završilo Maro, jesmo bile srećne, A ona se i u smrti pravi. Pravi se da jesmo.
Najveća laž u koju smo povjerovali
Da smo trebali biti srećni
Da se za nas spremalo nešto veliko iza ugla,
Kada me Mara vodila pod ruku na džin
A ja sam teturala trijezna i mislila
Samo da ubijem ovo veče
Veče je postalo decenija
Decenija život
Nema više lepe Mare, kažu da živi kao slikarka
U jednom mediteranskom gradu
I ljubi jednog čovjeka izdaleka,
Ne šalje mi razglednice
Pravi se da je srećna,
Trebalo je da provedemo ovaj život
U nekom boljem sanatoriju
Da imamo pogled na neku vodu
I živimo krotki bez očekivanja
Trebalo je da ubijemo snove
Dok se još nisu raskikotali po ogradama
Ne bi tako dugo trebalo
Da ih jednog po jednog podavimo
I odemo svako u svoju kuću
Što miriše na naftalin i namještaj šezdesetih
Svjesni da smo i to dobili kao nasljeđe
Tu potrebu da budemo srećniji
Od njih
A nismo uspjeli
Mara se ubila 2006. kad je bilo sparno ljeto,
kvasila sam obraze morskom vodom
I pisala joj duga pisma
Svako bi se završilo
Maro, jesmo bile srećne,
A ona se i u smrti pravi.
Pravi se da jesmo.