Kada bi se o nama ovdašnjima trebalo poslati neku poruku neznanim oblicima svemirske inteligencije, izvanzemaljcima, ili možda i dragome Bogu, da Ga nanovo zainteresiramo za Njegovih ruku djela, među slikama predmeta koji najtačnije reprezentiraju našu civilizaciju, kulturu i svakodnevicu, ono što mi, na brdovitome Balkanu, zapravo jesmo, ne bi se našla ni olovka, ni kompjuterska tastatura, ni ono patetično guščje pero; ne bi bilo ni križa, ni brojanice, ni policijskih lisica, pa čak ni bicikla i automobila. Ali na nekoj od tih slika, kojima njima gore i Bogu našemu, javljamo što je u međuvremenu bilo od nas, sigurno bi se našla barem jedna miješalica za beton. Nismo mi marljivi ljudi. Nismo ni domišljati. Ništa važno, a ni veliko, nismo, niti ćemo izumiti ili otkriti. Po većini toga beznačajni smo, više zli i zaostali, nego dobri i Bogu mili. Iako, kada nam je teško, lažemo – više sebi nego drugima, da smo upravo takvi. Ali u jednom smo, ipak, ljudi. U toj našoj besmrtnoj čežnji da se okućimo. I na svakome početku svakoga pokušaja da se ostvari ta naša ljudska čežnja, stoji po jedna miješalica za beton.
O tome govori ova Hassanova slika, pa bi je zato obavezno trebalo poslati gore. (mj)
Miješalica za beton
Kada bi se o nama ovdašnjima trebalo poslati neku poruku neznanim oblicima svemirske inteligencije, izvanzemaljcima, ili možda i dragome Bogu, da Ga nanovo zainteresiramo za Njegovih ruku djela, među slikama predmeta koji najtačnije reprezentiraju našu civilizaciju, kulturu i svakodnevicu, ono što mi, na brdovitome Balkanu, zapravo jesmo, ne bi se našla ni olovka, ni kompjuterska tastatura, ni ono patetično guščje pero; ne bi bilo ni križa, ni brojanice, ni policijskih lisica, pa čak ni bicikla i automobila. Ali na nekoj od tih slika, kojima njima gore i Bogu našemu, javljamo što je u međuvremenu bilo od nas, sigurno bi se našla barem jedna miješalica za beton. Nismo mi marljivi ljudi. Nismo ni domišljati. Ništa važno, a ni veliko, nismo, niti ćemo izumiti ili otkriti. Po većini toga beznačajni smo, više zli i zaostali, nego dobri i Bogu mili. Iako, kada nam je teško, lažemo – više sebi nego drugima, da smo upravo takvi. Ali u jednom smo, ipak, ljudi. U toj našoj besmrtnoj čežnji da se okućimo. I na svakome početku svakoga pokušaja da se ostvari ta naša ljudska čežnja, stoji po jedna miješalica za beton.
O tome govori ova Hassanova slika, pa bi je zato obavezno trebalo poslati gore. (mj)