U mojoj knjizi prevoda Dvije ruske pjesnikinje, izašloj u Podgorici 2010. godine, Marina Cvetajeva ima 130 strana pjesama. Pošto u međuvremenu nisam umro, što bi se od čestite osobe očekivalo, ali ja nikad nisam bio koji čoek, odlučio sam da napravim zasebnu knjigu prevoda poezije Marine Cvetajeve i već dogurao do 205 strana, pored ostalog i zato što sam sve više uvjeren da je Josip Brodski bio u pravu kad je rekao da je u dvadesetom stoljeću, kad su Rusi imali velikih pjesnika ko drva, Marina Cvetajeva – najveći.
Prijateljica, ciklus od 17 pjesama, pisan od 16. oktobra 1914. do 6 maja 1915. godine, i prvobitno u Rusiji objavljen pod naslovom Pogreška, posvećen je Ljubavnom romanu Marine Cvetajeve sa pjesnikinjom Sofijom Parnok koju su zvali “ruska Sapfa”. Poznate su još dvije ljubave veze Marine Cvetajeve sa ženama.
O ovom ciklusu Rusi “više vole da ćute, a ako ne, govore s površnošću ili, što je gore, daju sebi pravo da period života Marine Cvetajeve od 1914. do 1916. smatraju kao pogrešku mladosti”, kaže Marija Lelijan. Sve te pjesme su izvrsne, a preveo sam prve dvije trudeći se, koliko sam mogao, da ne ubijem u njima baš svu veliku poeziju.
PRIJATELJICA
1
Srećni? – Ćutite! Teško da ste! Ali
Bolje je – neka!
Vi premnoge ste, kanda, celivali –
Otud žal neka.
Sve junakinje šekspirskih tragedi-
ja u Vas mećem.
Vas niko, mlada i tragična ledi,
Spasiti neće.
Opet ljubavni recitativ takov
Za Vas je zamor!
S beskrvne ruke gvozden obruč kako
Rečit je samo.
Volim vas – greh je nad vama ko tavan
Oblak – zbog toga
Što ste, prem Vaše sve žeže, ranjava –
Bolji od svakoga.
Stog što mi, naši životi su razni
S tamnim stazama,
Zbog nadahnutih svih vaših sablazni,
Za udes taman.
Što moj Demone, Vama, čela jaka,
Prosti, rekla sam,
Stog što – nad lesom rastrgla se makar!
Nema Vam spasa.
Zbog tog drhtanja – zbog nečeg – iz snova – Zar mi se ne sniste?
Tu je i dražest ironična ova
Da Vi – on niste.
<16. oktobar 1914>
2
Pod nežnošću plišanog pleda
Jučerašni prizivam san.
Šta to beše? Čija pobeda?
Ko je svladan?
Snova o svemu tom misleći, Svim sam se opet mučila.
U tome za šta ne znam reči
Ljubav je bila?
Ko beše lovac? A ko ulov?
Sve – vražji obrnuto!
Sibirski mačak, preduć tmulo,
Šta shvati u tom?
Taj svojevoljādvoboj: ko je U ruci bio mač je kom?
Vaše je srce ili moje
Letelo galopom?
Ipak – kakva se to stvar zbila?
Šta se to hoće i žali?
Tako i ne znam: pobedila?
Pobeđena li?
Marina Cvetajeva: Dvije pjesme
U mojoj knjizi prevoda Dvije ruske pjesnikinje, izašloj u Podgorici 2010. godine, Marina Cvetajeva ima 130 strana pjesama. Pošto u međuvremenu nisam umro, što bi se od čestite osobe očekivalo, ali ja nikad nisam bio koji čoek, odlučio sam da napravim zasebnu knjigu prevoda poezije Marine Cvetajeve i već dogurao do 205 strana, pored ostalog i zato što sam sve više uvjeren da je Josip Brodski bio u pravu kad je rekao da je u dvadesetom stoljeću, kad su Rusi imali velikih pjesnika ko drva, Marina Cvetajeva – najveći.
Prijateljica, ciklus od 17 pjesama, pisan od 16. oktobra 1914. do 6 maja 1915. godine, i prvobitno u Rusiji objavljen pod naslovom Pogreška, posvećen je Ljubavnom romanu Marine Cvetajeve sa pjesnikinjom Sofijom Parnok koju su zvali “ruska Sapfa”. Poznate su još dvije ljubave veze Marine Cvetajeve sa ženama.
O ovom ciklusu Rusi “više vole da ćute, a ako ne, govore s površnošću ili, što je gore, daju sebi pravo da period života Marine Cvetajeve od 1914. do 1916. smatraju kao pogrešku mladosti”, kaže Marija Lelijan. Sve te pjesme su izvrsne, a preveo sam prve dvije trudeći se, koliko sam mogao, da ne ubijem u njima baš svu veliku poeziju.
PRIJATELJICA
1
Srećni? – Ćutite! Teško da ste! Ali
Bolje je – neka!
Vi premnoge ste, kanda, celivali –
Otud žal neka.
Sve junakinje šekspirskih tragedi-
ja u Vas mećem.
Vas niko, mlada i tragična ledi,
Spasiti neće.
Opet ljubavni recitativ takov
Za Vas je zamor!
S beskrvne ruke gvozden obruč kako
Rečit je samo.
Volim vas – greh je nad vama ko tavan
Oblak – zbog toga
Što ste, prem Vaše sve žeže, ranjava –
Bolji od svakoga.
Stog što mi, naši životi su razni
S tamnim stazama,
Zbog nadahnutih svih vaših sablazni,
Za udes taman.
Što moj Demone, Vama, čela jaka,
Prosti, rekla sam,
Stog što – nad lesom rastrgla se makar!
Nema Vam spasa.
Zbog tog drhtanja – zbog nečeg – iz snova –
Zar mi se ne sniste?
Tu je i dražest ironična ova
Da Vi – on niste.
<16. oktobar 1914>
2
Pod nežnošću plišanog pleda
Jučerašni prizivam san.
Šta to beše? Čija pobeda?
Ko je svladan?
Snova o svemu tom misleći,
Svim sam se opet mučila.
U tome za šta ne znam reči
Ljubav je bila?
Ko beše lovac? A ko ulov?
Sve – vražji obrnuto!
Sibirski mačak, preduć tmulo,
Šta shvati u tom?
Taj svojevoljā dvoboj: ko je
U ruci bio mač je kom?
Vaše je srce ili moje
Letelo galopom?
Ipak – kakva se to stvar zbila?
Šta se to hoće i žali?
Tako i ne znam: pobedila?
Pobeđena li?
<23 oktobar 1914>