Majstori i majstorije/18

ŠTAMPAR

 

Kada je čuo da tamo  neki pisac majstore i njihove majstorije hoće da zapečati u knjigu, štampar je odlučio da baš on pečata taj časlovac. Smatrao je da su majstori potomci nebeskih bića i želio je da i on učestvuje u podizanju spomenika njihovom djelu.

Štampar je imao dosta godina, dugo su jedna za drugom urastale u pogrbljenu kičmu, a pisac je sporo pisao, pa je junak naše priče počeo da bježi od smrti. Smrt na vrata, on kroz prozor, na ulicu. Smrt na ulicu, on u šumu. Smrt u šumu, on u pustinju. Smrt u pustinju, štampar u more. Smrt u morske dubine, štampar na planinske vrhunce. Dalje nije imao kud, jer je vjerovao da nebo pripada drugima.

Vidi naš junak da se od nesrećnice ne može pobjeći, a želja da baš on pečata časlovec o majstorima i njihovim majstorijama sve žešće gori, pa – kud će, šta će – sakri se od nje na jedino sigurno mjesto.

Uskoči u rukopis knjige o majstorima i majstorijama.

Ranko Pavlović 19. 04. 2019.