Kućne stvari me oblikuju

U njima otkrijem
Davnog sebe
I promatram ga dugo,
Sve dok ne postane
Moj unutarnji stranac.
Ponekad mi se prikradu
Toliko blizu da biraju u kojoj
Srčanoj komori će izgraditi dom.
A u mamurnim jutrima
One su skalpel u misli.
Iz svake gleda
Po jedan bližnji mrtvac.
Jutros su ušušne i mile:
Vitrina za suđe natječe se
S policom za knjige
Koja će više uhvatiti
Kosog februarskog sunca
I pomilovati mi oči.
A pisaći sto bi bude
Jedna zabačena hvarska plaža
Na kojoj Nj. leži postrance,
I izvija se blago njen kuk.
Iz šoljice za kafu izlaze likovi
Nestalih u stoljeću
I svaki nosi poneku crtu
Prijateljevog lica.
Kad ih sklope u cjelinu,
Slušam biografiju bola.
Kućne stvari me oblikuju,
Grade most preko mojih
Mijena i odstvaruju se
Dotle da se zamuti granica
Između mene i njih.
Na njoj postojim
Kao likovi u Escherovom
Paralelnom kosmosu.