Ovih sam šest nabijenih strofa za roman, šest šetnji pripovjednim šumama1, pronašao u jednom starom broju beogradske Politike iz 1936. godine kao vijesti rubricirane pod egidom „Kroz našu zemlju“, zahvaljujući Narodnoj biblioteci Srbije koja je arhivu najstarijih novina na Balkanu učinila dostupnom na internetu. Sa stajališta suvremenog novinarstva ništa u njima nije složeno kao vijest: formatiranje kojim redakcija naglasak stavlja na pogrešne riječi, pažljiva cezura kojom se jedna od druge vijesti odmara na način cjeline, neprestana suspenzija na malom prostoru, kolosalni minimalizam. U njima je vijest tamno srce književnosti.
1 Hrvatski prijevod predavanja što ih je Umberto Eco održao na Harvardu 1992/93., Algoritam, Zagreb, 2005.
“Ožalio je i dao opelo živoj ćerki Ajdo Marinović iz Bedine Varoši u Srezu – ivanjičkom. Kako joj otac nije dao da se uda za momka koga je volela, devojka je sama pobegla. Otac Ajdo to joj ne može
da oprosti i on je smatra mrtvom. Zbog toga je u crkvi oglasio i obavio
ceo crkveni obred kao da mu je ćerka umrla. Ljude je častio pićem, govoreći da to daje svojoj ćerki za dušu.”
“Ubio je svog oca Anton Berger, zemljoradnik iz Male Nedelje
kod Maribora. Jedne večeri njegov 60-o godišnji otac došao je pijan kući. Za čas se među njima izrodila svađa. Jozef je onda trgao nož i navalio na sina. Ali Anton je bio brži, dohvatio je
motiku i svom snagom tresnuo oca po glavi. Kada je Jozef
onesvešćen pao Anton ga je dotukao sa još nekoliko udaraca. Zbog toga je sada osuđen na sedam godina robije.”
“Na volovskim kolima polako su putovale žena Sretena Rajića iz Lozovika i devojka Živana, ćerka Milana Đurića. Išle su u obližnju varošicu Saraorce. Kad su se već primakli varoši, iz kola je ispala Živana i pala pod točkove tako nesrećno da je, zbog povreda, izdahnula.”
“Cepanica je pala sa kola i braća Josip i Petar Bek iz sela Knićanina, kod Petrovgrada, posvađala su se oko toga ko ju je oborio. Reč po reč i svađa se pretvorila u tuču. Petar je onda trgao nož i tri puta udario brata u leđa, tako da se sumnja u njegovo ozdravljenje. Posle je hteo i sam sebi da oduzme život,
ali su ga u tom ukućani sprečili. Sam se predao vlastima.”
“U Horgošu je bio pijačan dan. Trgovac perjem Franja Šlezinger iz Stare Kanjiže, pošto je pokupovao puna kola perja, pošao je,
predveče, kući. Na putu ga je napala jedna grupa cigana. Neki od njih držali su konje, a drugi su prišli njemu. Šlezinger se izvukao
iz perja i ispravio u kolima. “Dobro, daću vam novaca!” – rekao je on. I stavio je ruku u džep. Ali, mesto da izvuče novčanik, izvukao je revolver…..Cigani su se razbežali.”
“Ubio se iz revolvera Sava Aćim inženjerski potporučnik, koji je bio na službi kod banjalučkog vojnog okruga. On je inače rodom iz Beograda. Pretprošle noći mladi samoubica išao je od kavane do kavane i pio. Bio je sam i zamišljen. Ujutru, otišao je kući i ubio se iz revolvera. Šta ga je nagnalo da se odluči na ovakav korak još nije utvrđeno.”
Kroz našu zemlju
Ovih sam šest nabijenih strofa za roman, šest šetnji pripovjednim šumama1, pronašao u jednom starom broju beogradske Politike iz 1936. godine kao vijesti rubricirane pod egidom „Kroz našu zemlju“, zahvaljujući Narodnoj biblioteci Srbije koja je arhivu najstarijih novina na Balkanu učinila dostupnom na internetu. Sa stajališta suvremenog novinarstva ništa u njima nije složeno kao vijest: formatiranje kojim redakcija naglasak stavlja na pogrešne riječi, pažljiva cezura kojom se jedna od druge vijesti odmara na način cjeline, neprestana suspenzija na malom prostoru, kolosalni minimalizam. U njima je vijest tamno srce književnosti.
1 Hrvatski prijevod predavanja što ih je Umberto Eco održao na Harvardu 1992/93., Algoritam, Zagreb, 2005.
u Srezu – ivanjičkom. Kako joj otac nije dao da se uda za momka
koga je volela, devojka je sama pobegla. Otac Ajdo to joj ne može
da oprosti i on je smatra mrtvom. Zbog toga je u crkvi oglasio i obavio
ceo crkveni obred kao da mu je ćerka umrla. Ljude je častio pićem,
govoreći da to daje svojoj ćerki za dušu.”
kod Maribora. Jedne večeri njegov 60-o godišnji otac došao je
pijan kući. Za čas se među njima izrodila svađa. Jozef je onda
trgao nož i navalio na sina. Ali Anton je bio brži, dohvatio je
motiku i svom snagom tresnuo oca po glavi. Kada je Jozef
onesvešćen pao Anton ga je dotukao sa još nekoliko udaraca.
Zbog toga je sada osuđen na sedam godina robije.”
iz Lozovika i devojka Živana, ćerka Milana Đurića. Išle su u obližnju
varošicu Saraorce. Kad su se već primakli varoši, iz kola je ispala
Živana i pala pod točkove tako nesrećno da je, zbog povreda,
izdahnula.”
Knićanina, kod Petrovgrada, posvađala su se oko toga ko ju je
oborio. Reč po reč i svađa se pretvorila u tuču. Petar je onda
trgao nož i tri puta udario brata u leđa, tako da se sumnja u
njegovo ozdravljenje. Posle je hteo i sam sebi da oduzme život,
ali su ga u tom ukućani sprečili. Sam se predao vlastima.”
iz Stare Kanjiže, pošto je pokupovao puna kola perja, pošao je,
predveče, kući. Na putu ga je napala jedna grupa cigana. Neki
od njih držali su konje, a drugi su prišli njemu. Šlezinger se izvukao
iz perja i ispravio u kolima. “Dobro, daću vam novaca!” – rekao je on.
I stavio je ruku u džep. Ali, mesto da izvuče novčanik, izvukao je
revolver…..Cigani su se razbežali.”
bio na službi kod banjalučkog vojnog okruga. On je inače rodom iz
Beograda. Pretprošle noći mladi samoubica išao je od kavane do kavane
i pio. Bio je sam i zamišljen. Ujutru, otišao je kući i ubio se iz revolvera.
Šta ga je nagnalo da se odluči na ovakav korak još nije utvrđeno.”