Zapravo, tek sam u tom trenutku
kada sam naumio da skočim
sa visoke ograde dole
na teritoriju našeg gradskog bazena
shvatio da sam se guzicom
uvalio u katran.
Bio je vreo letnji dan
a moji drugari iz ulice
gledali su me razgoračenih očiju
da bi već sledećeg momenta
prasnuli u smeh.
Bio sam skamenjen. Ponižen.
Dupetom uvaljen u lepljivi katran.
Usran.
Danas kada se setim tih bezbrižnih trenutaka
detinjstva i preskakanja visoke ograde
da bi zaobišao plaćanje bazenske karte,
na um mi padaju Mehmed i Abdula Silađi.
Otac i sin koji su živeli negde oko Kanjiže
u karauli broj 13. nedaleko od mađarske granice.
Cirkusanti o kojima je pisao Otto Tolnai.
Eto, tako sam ja
dete sa Kosova bio uvaljen u
govna u mojoj bačkoj varošici
na visokoj bazenskoj ogradi
kao Mehmed i Abdula Silađi,
turski cirkusanti koji su izvodili
ples po žici
negde na mađarskoj granici.
Katran
Zapravo, tek sam u tom trenutku
kada sam naumio da skočim
sa visoke ograde dole
na teritoriju našeg gradskog bazena
shvatio da sam se guzicom
uvalio u katran.
Bio je vreo letnji dan
a moji drugari iz ulice
gledali su me razgoračenih očiju
da bi već sledećeg momenta
prasnuli u smeh.
Bio sam skamenjen. Ponižen.
Dupetom uvaljen u lepljivi katran.
Usran.
Danas kada se setim tih bezbrižnih trenutaka
detinjstva i preskakanja visoke ograde
da bi zaobišao plaćanje bazenske karte,
na um mi padaju Mehmed i Abdula Silađi.
Otac i sin koji su živeli negde oko Kanjiže
u karauli broj 13. nedaleko od mađarske granice.
Cirkusanti o kojima je pisao Otto Tolnai.
Eto, tako sam ja
dete sa Kosova bio uvaljen u
govna u mojoj bačkoj varošici
na visokoj bazenskoj ogradi
kao Mehmed i Abdula Silađi,
turski cirkusanti koji su izvodili
ples po žici
negde na mađarskoj granici.