Kад песник пева

прелистава модерне француске журнале
претура по полицама антикварница
тражи алхемијске средњовековне формуле
чита библију и скупља
пригодне латинске пословице
ослања се на речник синонима
трага у својим списковима рима
копа да нађе злато метафоре
проба да васкрсне умрли језик
којим нико жив више не говори
ишчитава што су написали неписмени
народи уз ватру у брдима
проба да сажме свет
у две-три магичне строфе
гледа како се то ради у племену
хтео би и сам да понови ствар

присећа се својих некадашњих љубави
упиње се да их давне преприча
–– неке искре запаљеног тела и зноја
претаче у немуште комадиће реченица
на страним језицима које не познају
превише ни он ни његови читаоци
(њих ће ионако бити сасвим мало)
припремио је већ и тумачење
своје још ненаписане песме
која и ако се из свих тих натезања роди
неће ништа нарочито изменити
ни прошлост ни будућност
ни кишу неће спречити да пада кад јој се пада
некмоли његову кћер да се ‘вата с ким јој се ‘вата

има већ болове у крстима
и стражњица му је добро утрнула      .
врти се на столици копа ноктима перут
риља по носу и замишљено прави куглице
испио је лонац кафе
и празни већ друго пакло
покушава и са вињаком
али песма не долази
само неке невеште линије на хартији
неке кљакаве мачке и куси зечеви
као кад је био мали