Hvala ti, smrti

Hvala ti, smrti.
Јedino mi ti daješ snagu
da podnesem ovu provalu čuda
u moj “život”.
Јedino ti, majčice.

Duša je moja čvrsta,
jasna i odlučna,
mišice mi trunu.

Da nije tebe,
u šta bih se, mila moja,
ja dosad prometnuo?

Ovako sam spokojan,
konačno sabran,
sam sa sobom, kao pred licem Božjim,
zatvoren u skafander svog tijela
koje već odlažem od sebe,
ja – sin tvoj, smrti,
ja koji te tražim od časa samog rođenja,
predavši se snu o nepostojanju.

1992.