U zasebnom krevetu svak sad leži odvojen,
On s knjigom, do kasno svetlo će mu goret,
Ona ko devojka što sni detinjstvo svoje,
Svi ljudi drugdje – to je kao čekanje hore
Za neki nov događaj: knjiga nečitana što je
On drži, njen pogled uperen u senke gore.
Izbačeni ko olupine iz strasti nekadanje
Kako studeni leže. Jedva se ikad to dvoje
Dirne, il ako to čine, to je ko ispovedanje
Da je malo ili prejako svako im osećanje.
Čednost ih gleda u oči, odredište za koje
Celi njini životi bili su pripremanje.
Čudno su združeni, mada je svak odvojen,
Tišina među njima drži ih koncu nalik,
A ne privlači. I samo vreme pero je koje
Nežno ih dodiruje. I da su stari – zna li
Taj moj otac ili moja majka, to dvoje
Gdje sad hladni je plam iz kojeg su me zdali?
Elizabeth Jennings: Jedno telo
JEDNO TELO
U zasebnom krevetu svak sad leži odvojen,
On s knjigom, do kasno svetlo će mu goret,
Ona ko devojka što sni detinjstvo svoje,
Svi ljudi drugdje – to je kao čekanje hore
Za neki nov događaj: knjiga nečitana što je
On drži, njen pogled uperen u senke gore.
Izbačeni ko olupine iz strasti nekadanje
Kako studeni leže. Jedva se ikad to dvoje
Dirne, il ako to čine, to je ko ispovedanje
Da je malo ili prejako svako im osećanje.
Čednost ih gleda u oči, odredište za koje
Celi njini životi bili su pripremanje.
Čudno su združeni, mada je svak odvojen,
Tišina među njima drži ih koncu nalik,
A ne privlači. I samo vreme pero je koje
Nežno ih dodiruje. I da su stari – zna li
Taj moj otac ili moja majka, to dvoje
Gdje sad hladni je plam iz kojeg su me zdali?
________ Elizabeth Jennings (1926 – 2001)
Preveli Marko Vešović i Omer Hadžiselimović