Ču se u gradu S, a onda i u cijeloj državi B, da je S.S. strani državljanin i da godinama boravi u gradu S, u zemlji B, i da udiše vazduh zemlje B, i da ispija vodu iz vodonosnih polja i izvora zemlje B, i da hljeb jede zemlje B i sve to kao strani državljanin, to jest elemenat. Da se progna toljagom – predlagali jedni. Da se prvo utumeza, pa da se najuri – predlagali drugi. Da se u bunar zadavi – predlagali treći, jer je taj strani elemenat S.S. bespravno u gradu S i zemlji B diho, pio, jeo, ulicama gazio i zemlju nam pljoštio…
Nađoše se jedni i rekoše da je jeo koliko tica, jer je bez zuba – popadali mu držeći se “zubom za ledinu” da ga iz zemlje B vjetrovi ne ponesu, pa su mu i usta tičija, da puno ne diše, jer – sporo hoda pa puno vazduha i ne uzima, i da – čim malo jede – malo i pije…
Ali… Bili su tu strogi čuvari svega što pripada gradu S i zemlji B, podigoše svoje kažiprste, te u hor izgovoriše istorijske riječi: Diše on, diše! Jede on, jede! Pije on, pije!…
Viđen je ovdje, viđen je ondje, kako vodu proguva, kako hljeb ugriza i kako duboko uzima vazduh, ubacuje ga u svoja pluća i izbacje. Ima najmanje deset svjedoka koji su ga zatekli na djelu…
I šta taj S.S. više traži i više hoće?! Daj te toljage i ako mislimo ovoj zemlji B dobro i ako mislimo da zemlja B mirna bude – tjerajte S.S. preko njenih granica i tako ga nabatinajte da mu više nikad ni na kraj pameti ne bude da gazi našom divnom milom.
Jer – dok god S.S. bude u gradu S i u zemlji B tu mira, sreće i nafake biti neće, eto vidjet ćete!
Elemenat
Ču se u gradu S, a onda i u cijeloj državi B, da je S.S. strani državljanin i da godinama boravi u gradu S, u zemlji B, i da udiše vazduh zemlje B, i da ispija vodu iz vodonosnih polja i izvora zemlje B, i da hljeb jede zemlje B i sve to kao strani državljanin, to jest elemenat.
Da se progna toljagom – predlagali jedni.
Da se prvo utumeza, pa da se najuri – predlagali drugi.
Da se u bunar zadavi – predlagali treći, jer je taj strani elemenat S.S. bespravno u gradu S i zemlji B diho, pio, jeo, ulicama gazio i zemlju nam pljoštio…
Nađoše se jedni i rekoše da je jeo koliko tica, jer je bez zuba – popadali mu držeći se “zubom za ledinu” da ga iz zemlje B vjetrovi ne ponesu, pa su mu i usta tičija, da puno ne diše, jer – sporo hoda pa puno vazduha i ne uzima, i da – čim malo jede – malo i pije…
Ali… Bili su tu strogi čuvari svega što pripada gradu S i zemlji B, podigoše svoje kažiprste, te u hor izgovoriše istorijske riječi:
Diše on, diše!
Jede on, jede!
Pije on, pije!…
Viđen je ovdje, viđen je ondje, kako vodu proguva, kako hljeb ugriza i kako duboko uzima vazduh, ubacuje ga u svoja pluća i izbacje. Ima najmanje deset svjedoka koji su ga zatekli na djelu…
I šta taj S.S. više traži i više hoće?! Daj te toljage i ako mislimo ovoj zemlji B dobro i ako mislimo da zemlja B mirna bude – tjerajte S.S. preko njenih granica i tako ga nabatinajte da mu više nikad ni na kraj pameti ne bude da gazi našom divnom milom.
Jer – dok god S.S. bude u gradu S i u zemlji B tu mira, sreće i nafake biti neće, eto vidjet ćete!