Cан о погубљењу

Већ дуго ме мори сан
Да ћу на дан великог празника
Који се опасно приближава
Бити јавно осуђен и погубљен
На централном тргу главног града.

Моје мисли о вођама мафије
Откуцавају им моји доушници,
Сателити мога Ја. 

Ко би други и успио да дешифрује
Тајне снитве моје душе,
Осим тих унутрашњих покварењака?

Слаба ми је утјеха да ће, кад-тад,
Казна стићи нелојалне пратиоце,
Који ме продаше за пар сребрењака.

А празник само што није свануо.
Пријатељи шапућу да ће моје погубљење
Бити главни догађај на свечаности
У присуству хиљада људи.

Па зар ми треба већа сатисфакција
За све што сам у животу чинио?

Свевишњи најзад суди.