Тog davnog januara 1983. u pariskom College de France, 84-godišnji Borhes imao je nastup. Nedavno prevodeći razgovor novinarke Branke Bogavac s piscem koji je vođen onih dana, possetio sam se još jednom ogromnog interesa i gužve u publici, iz koje je samo mali deo uspeo da uđe u Bergsonovu salu gde su predstavljali Borhesa. Zajedno sa većinom izguranih posetilaca, seo sam na zidić oko dvorišta koledža i u tišini, napregnutom pažnjom, slušao miran, meki glas Horhe Luisa Borhesa, najuticajnijeg živog pisca tog vremena, preko velikih zvučnika koji su bili posađeni svuda okolo.
Sa Marijom Kodamom, Borhesovom družbenicom poslednjih četvrt veka, završava se jedna druga, obimna zbirka intervjua Branke Bogavac. Spontani razgovor u kafani Flora zapisan je nekoliko godina posle piščeve smrti. Kodama pripoveda o različitim dogodovštinama i utiscima iz zajedničkog života; bilo mi je, na primer, veoma interesantno kako Kodama govori o njegovom susretu sa tigrom, životinjom prema kojoj je Borhes imao izrazito poštovanje. Misteriozno, samodovoljno, opasno, lepo stvorenje, tigar je oduvek privlačio pisce, da spomenem samo Tigre, tigre, plame jak/ Što sijevaš kroz šumski mrak… Vilijema Blejka ili Šir-Kana iz “Knjige o džungli” Radjarda Kiplinga, jednog od omiljenih Borhesovih pisaca.
Koliko je Borhes bio intrigiran i inspiriran tigrom, svedoči njegova poduža pesma “Drugi tigar” ili kratka proza “Tigar” čija završna rečenica glasi: Nora, devojčica, rekla je: Stvoren je za ljubav. Nora je, inače, ime mlađe Borhesove sestre. Na jednom mestu u drugoj priči “Borhes i ja” zapisaće: “… Spinoza je shvatio da sve što postoji teži da očuva svoju suštinu; kamen želi večno da bude kamen, a tigar da večno bude tigar…”
Zar onda ne liči na borhesovsku priču susret uživo poluslepog literate – bibliotekara sa fascinantnim Tigrom? Inače, o toj upečatljivoj epizodi sa tigrom iz života velikog Argentinca piše i Alberto Mangel u knjizi “Sa Borhesom”, ali ovde prepisujem Kodamu, jer je njeno kazivanje neposrednije, iz prve ruke:
“… Volio je da miluje mačke, ali je strašno bio zaljubljen u tigrove. Jednom smo sreli jednog Borhesovog obožavaoca koji je imao privatni zoološki vrt. Pozvao je Borhesa na ručak. Kad smo sjeli za sto da ručamo, šest tigrova su počeli da kruže oko nas. Borhes je osjećao kako su se češali o njega i bio je kao naelektrisan. Kasnije je naš domaćin zamolio Borhesa da sjedne u vrt i da čeka. ‘Veliki tigar’ će doći da ga pozdravi. Borhes se bio izuzetno elegantno obukao za tu priliku, sjeo ie na stolicu. Tada sam videla tog strašnog tigra kako se polako primiče Borhesu. Toliko sam bila izbezumljena da sam htjela da obavijestim Borhesa, ali su me spriječili, jer su se plašili da moja bijela haljina ne uplaši tigra. Tako sam čekala u velikom strahu. Tigar je prvo kružio oko Borhesa i odjednom je skočio na njega: položio mu je prednje šape na ramena i počeo da mu liže lice, dugo je to trajalo. Uveče je Borhes toliko bio uzbuđen da nije prestajao o tome da govori. Ono što ga je najviše šokiralo bio je zadah zvjeri, bio je zaboravio da su tigrovi mesožderi.”
Borhes i Tigar
Тog davnog januara 1983. u pariskom College de France, 84-godišnji Borhes imao je nastup. Nedavno prevodeći razgovor novinarke Branke Bogavac s piscem koji je vođen onih dana, possetio sam se još jednom ogromnog interesa i gužve u publici, iz koje je samo mali deo uspeo da uđe u Bergsonovu salu gde su predstavljali Borhesa. Zajedno sa većinom izguranih posetilaca, seo sam na zidić oko dvorišta koledža i u tišini, napregnutom pažnjom, slušao miran, meki glas Horhe Luisa Borhesa, najuticajnijeg živog pisca tog vremena, preko velikih zvučnika koji su bili posađeni svuda okolo.
Sa Marijom Kodamom, Borhesovom družbenicom poslednjih četvrt veka, završava se jedna druga, obimna zbirka intervjua Branke Bogavac. Spontani razgovor u kafani Flora zapisan je nekoliko godina posle piščeve smrti. Kodama pripoveda o različitim dogodovštinama i utiscima iz zajedničkog života; bilo mi je, na primer, veoma interesantno kako Kodama govori o njegovom susretu sa tigrom, životinjom prema kojoj je Borhes imao izrazito poštovanje. Misteriozno, samodovoljno, opasno, lepo stvorenje, tigar je oduvek privlačio pisce, da spomenem samo Tigre, tigre, plame jak/ Što sijevaš kroz šumski mrak… Vilijema Blejka ili Šir-Kana iz “Knjige o džungli” Radjarda Kiplinga, jednog od omiljenih Borhesovih pisaca.
Koliko je Borhes bio intrigiran i inspiriran tigrom, svedoči njegova poduža pesma “Drugi tigar” ili kratka proza “Tigar” čija završna rečenica glasi: Nora, devojčica, rekla je: Stvoren je za ljubav. Nora je, inače, ime mlađe Borhesove sestre. Na jednom mestu u drugoj priči “Borhes i ja” zapisaće: “… Spinoza je shvatio da sve što postoji teži da očuva svoju suštinu; kamen želi večno da bude kamen, a tigar da večno bude tigar…”
Zar onda ne liči na borhesovsku priču susret uživo poluslepog literate – bibliotekara sa fascinantnim Tigrom? Inače, o toj upečatljivoj epizodi sa tigrom iz života velikog Argentinca piše i Alberto Mangel u knjizi “Sa Borhesom”, ali ovde prepisujem Kodamu, jer je njeno kazivanje neposrednije, iz prve ruke:
“… Volio je da miluje mačke, ali je strašno bio zaljubljen u tigrove. Jednom smo sreli jednog Borhesovog obožavaoca koji je imao privatni zoološki vrt. Pozvao je Borhesa na ručak. Kad smo sjeli za sto da ručamo, šest tigrova su počeli da kruže oko nas. Borhes je osjećao kako su se češali o njega i bio je kao naelektrisan. Kasnije je naš domaćin zamolio Borhesa da sjedne u vrt i da čeka. ‘Veliki tigar’ će doći da ga pozdravi. Borhes se bio izuzetno elegantno obukao za tu priliku, sjeo ie na stolicu. Tada sam videla tog strašnog tigra kako se polako primiče Borhesu. Toliko sam bila izbezumljena da sam htjela da obavijestim Borhesa, ali su me spriječili, jer su se plašili da moja bijela haljina ne uplaši tigra. Tako sam čekala u velikom strahu. Tigar je prvo kružio oko Borhesa i odjednom je skočio na njega: položio mu je prednje šape na ramena i počeo da mu liže lice, dugo je to trajalo. Uveče je Borhes toliko bio uzbuđen da nije prestajao o tome da govori. Ono što ga je najviše šokiralo bio je zadah zvjeri, bio je zaboravio da su tigrovi mesožderi.”