Čekamo da padne noć. Na televiziji dnevnik. Govore o Blagovestima. Ima li za nas ovde ikakvih blagih vesti? Pomisli svako od žitelja ovoga sela u sebi u tome momentu dok gledaju dnevnik u svojim vlažnim sobičcima, ti pravoslavni hrišćani saterani iza brda iza gora, pokraj tople vode, ukraj Toplog Dola, u bespućima Srbije. Čovek ustane sa stolice i pogleda kroz prozor, no kako se već smračilo, on ugleda svoje lice, fresku gotovo. U boji kore od drveta fresku lica svoga. Šapne mu: “Štuka štuku pojela a nije se najela, jad, glad, na koga će sad”… Noć pada. Čovek pali lampu koja obasjava sto u dnevnom boravku. Na njemu naočari, blokče, hemijska sa logom SPS-a i današnje novine otvorene tamo gde su ukrštene reči. Rešavaće ih čovek, rešavaće ih ljudi iz sela, svakog sela u Srbiji, da bi došli do ukrštenih puteva tajne Blagovesti a da toga na kraju neće biti ni svesni. Da su spoznali tajnu. Gledaće svoj odraz u prozoru do kraja života, biće sami sebi Svi sveti. Žive freske. Sami sebi Blagovesti.
Blagovesti
Čekamo da padne noć. Na televiziji dnevnik. Govore o Blagovestima. Ima li za nas ovde ikakvih blagih vesti? Pomisli svako od žitelja ovoga sela u sebi u tome momentu dok gledaju dnevnik u svojim vlažnim sobičcima, ti pravoslavni hrišćani saterani iza brda iza gora, pokraj tople vode, ukraj Toplog Dola, u bespućima Srbije. Čovek ustane sa stolice i pogleda kroz prozor, no kako se već smračilo, on ugleda svoje lice, fresku gotovo. U boji kore od drveta fresku lica svoga. Šapne mu: “Štuka štuku pojela a nije se najela, jad, glad, na koga će sad”… Noć pada. Čovek pali lampu koja obasjava sto u dnevnom boravku. Na njemu naočari, blokče, hemijska sa logom SPS-a i današnje novine otvorene tamo gde su ukrštene reči. Rešavaće ih čovek, rešavaće ih ljudi iz sela, svakog sela u Srbiji, da bi došli do ukrštenih puteva tajne Blagovesti a da toga na kraju neće biti ni svesni. Da su spoznali tajnu. Gledaće svoj odraz u prozoru do kraja života, biće sami sebi Svi sveti. Žive freske. Sami sebi Blagovesti.