Arap

Nekad kao da uđem u brlog,
Nekad kao u stan izumrlog.
A samština kad me posve sludi,
Nađem se u manastirskoj studi.

No za svakog zalaska i zore,
Ljeskaće u meni njeno more.
A u zlatu  svakog suncokreta
Umrla će naša sjati ljeta.                             

I dalek od čemera i slavlja,
Znadem, dok na slogove rastavljm,
S tri poljupca, njeno ime s ploče –

Biti kao Gumiljovljev Arap
Koji usred pustinjskoga žara,
Sagnut  k vodi nenadanoj, loče. 

26.4. 2019.