Sine digni glavu šta ti je sine
svakog sam dana molila gospoda da se vratiš
čitav i neozleđen
sine zašto ćutiš
Ja sam invalid mama ne mogu ovde da živim
shvataš li mama ovo su krhotine
sve se u krhotine
rasulo
sećaš se kako sam malen pljusnuo u baru tata me je podigao a ja sam plakao bojao se da se ne udavim
a pamtiš li kako sam na biciklu zamalo podleteo pod kamion
sećaš se kako sam posle rekao da mi je to najstrašniji dan u životu
u stvari mama najstrašnije je onda kad više nije strašno
svi smo invalidi mi koji smo se odande vratili
ja eto zavidim ljohi i serjoži što su odmah razneti na komade
znaš onaj kiselkast zadah u mesari
samo to nije svinjsko ni goveđe meso već ljoha serjoža njih je raznelo a mene
ni okrznulo
a ja im svejedno zavidim oni nisu stigli nikog da ubiju
a kod mene stalno dolaze i ćute dolaze i ćute ja ne mogu mama
votka mi na usta izlazi a oni i dalje dolaze i ćute prokleti bili ćute ja ih pitam šta hoćete od mene oni ćute
ne mogu da ih oteram ne mogu da ih ubijem
još jednom
Kome da se molim
gde je bio tvoj bog kad nam je rečeno da idemo na vežbu
gde je bio kad smo pucali u njih
iz daljine da im ne vidimo lica
bilo je mnogo strašno mrzeli su nas pa šta ako su civili strašno sam želeo da živim
sada više ne želim a onda sam tako želeo
da mama oni dolaze bez lica dolaze i ćute
a možda to dolazi bog a
ja sam u njega pucao mama
to sam ga ja ubio.
*09.08.2022*
Anton Pogrebnjak (Антон Погребняк; 1978, Lenjingrad) ruski je pesnik, prozni pisac, dramaturg, magistar fizike.
Pesma je objavljena u najnovijem broju onlajn časopisa ROAR (Resistance and Opposition Arts Review/Вестник антивоенной и оппозиционной культуры) koji je pokrenula i čijim se uređivanjem bavi spisateljica Linor Goralik.
ROAR objavljuje poeziju, prozu, umetničke radove iz oblasti muzike, veb-dizajna, vizuelnih umetnosti koji govore o ratu u Ukrajini i koji su u suprotnosti sa zvaničnom kulturom lojalnom aktuelnoj ruskoj vlasti.
***
Sine digni glavu šta ti je sine
svakog sam dana molila gospoda da se vratiš
čitav i neozleđen
sine zašto ćutiš
Ja sam invalid mama ne mogu ovde da živim
shvataš li mama ovo su krhotine
sve se u krhotine
rasulo
sećaš se kako sam malen pljusnuo u baru
tata me je podigao a ja sam plakao bojao se da se ne udavim
a pamtiš li kako sam na biciklu zamalo podleteo pod kamion
sećaš se kako sam posle rekao da mi je to najstrašniji dan u životu
u stvari mama najstrašnije je onda kad više nije strašno
svi smo invalidi mi koji smo se odande vratili
ja eto zavidim ljohi i serjoži što su odmah razneti na komade
znaš onaj kiselkast zadah u mesari
samo to nije svinjsko ni goveđe meso već ljoha serjoža njih je raznelo a mene
ni okrznulo
a ja im svejedno zavidim oni nisu stigli nikog da ubiju
a kod mene stalno dolaze i ćute dolaze i ćute ja ne mogu mama
votka mi na usta izlazi a oni i dalje dolaze i ćute prokleti bili ćute
ja ih pitam šta hoćete od mene oni ćute
ne mogu da ih oteram ne mogu da ih ubijem
još jednom
Kome da se molim
gde je bio tvoj bog kad nam je rečeno da idemo na vežbu
gde je bio kad smo pucali u njih
iz daljine da im ne vidimo lica
bilo je mnogo strašno mrzeli su nas pa šta ako su civili
strašno sam želeo da živim
sada više ne želim a onda sam tako želeo
da mama oni dolaze bez lica dolaze i ćute
a možda to dolazi bog a
ja sam u njega pucao mama
to sam ga ja ubio.
*09.08.2022*
Anton Pogrebnjak (Антон Погребняк; 1978, Lenjingrad) ruski je pesnik, prozni pisac, dramaturg, magistar fizike.
Pesma je objavljena u najnovijem broju onlajn časopisa ROAR (Resistance and Opposition Arts Review/Вестник антивоенной и оппозиционной культуры) koji je pokrenula i čijim se uređivanjem bavi spisateljica Linor Goralik.
ROAR objavljuje poeziju, prozu, umetničke radove iz oblasti muzike, veb-dizajna, vizuelnih umetnosti koji govore o ratu u Ukrajini i koji su u suprotnosti sa zvaničnom kulturom lojalnom aktuelnoj ruskoj vlasti.
Priredila i prevela Nada Petković