Као што шпијунира своје главне савезнике и пријатеље,
Њемачке канцеларе и француске предсједнике,
Америка не запоставља ни милионе потпуно неважних особа,
Чак ни људе који су показивали
Наклоност, љубав па и одушевљење за њу
И за њене велике пјеснике.
У том случају сами су се увукли у сферу
Неомеђених “националних интереса” Америке
Које та држава штити свим могућим средствима,
Посебно онима које и не опажате.
Свако ко користи телефон и интернет,
Ко гледа телевизију,
Укључује се у амерички интересни свијет
На сопствену одговорност.
Америка је преко тих канала уградила и у мој мозак
Hевидљиве одашиљаче мојих мисли
Које се проучавају у тајним одајама Пентагона.
Пишући пјесме и електронска писма пријатељима,
Сам се откуцавам код америчких обавјештајних агенција,
Обављајући бесплатан рад у корист Америке која је угрожена
Са свих тачака земаљске кугле,
Чак и од мене који волим америчке пјеснике.
Један одашиљач смјештен ми је и у примозгу
За опаке и нездраве примисли
О америчким хуманитарним ратовима диљем планете.
Уградили су ми нешто и у кичмену мождину,
Ваљда да ми сломе кичму,
Али моја кичма није у леђима,
Моја је кичма у моме језику.
Снимају ми пулс, мјере какво убрзање
Изазива помињање Русије и Кине,
Знајући за моју наклоност
Према руској и кинеској књижевности.
Више волим и најнезнатнију мисао Лао Цеа
Од филозофског система на којем почива CIA.
Помишљах да тужим Америку због бесправног коришћења
Моје интелектуалне својине,
Али Америка не признаје ниједан суд у свијету
Јер она претендује на трон врховног свјетског судије.
Не преостаје ми ништа друго сем немоћног гњева,
Ал то ми је напорно и узобличава црте лица
Које би се овјековјечиле на мојој посмртној маски.
Боље је да све окренем на спрдњу
И Америци захвалим на стварању архива
Мојих потајних мисли
На које иначе нико не обраћа пажњу.
У сваком случају опет ћу читати америчке пјеснике,
Од Витмана и Дикинсонове па до оног нашег бјегунца,
Ђаволски даровотог Чарлса Симића.
Тa Америкa
Као што шпијунира своје главне савезнике и пријатеље,
Њемачке канцеларе и француске предсједнике,
Америка не запоставља ни милионе потпуно неважних особа,
Чак ни људе који су показивали
Наклоност, љубав па и одушевљење за њу
И за њене велике пјеснике.
У том случају сами су се увукли у сферу
Неомеђених “националних интереса” Америке
Које та држава штити свим могућим средствима,
Посебно онима које и не опажате.
Свако ко користи телефон и интернет,
Ко гледа телевизију,
Укључује се у амерички интересни свијет
На сопствену одговорност.
Америка је преко тих канала уградила и у мој мозак
Hевидљиве одашиљаче мојих мисли
Које се проучавају у тајним одајама Пентагона.
Пишући пјесме и електронска писма пријатељима,
Сам се откуцавам код америчких обавјештајних агенција,
Обављајући бесплатан рад у корист Америке која је угрожена
Са свих тачака земаљске кугле,
Чак и од мене који волим америчке пјеснике.
Један одашиљач смјештен ми је и у примозгу
За опаке и нездраве примисли
О америчким хуманитарним ратовима диљем планете.
Уградили су ми нешто и у кичмену мождину,
Ваљда да ми сломе кичму,
Али моја кичма није у леђима,
Моја је кичма у моме језику.
Снимају ми пулс, мјере какво убрзање
Изазива помињање Русије и Кине,
Знајући за моју наклоност
Према руској и кинеској књижевности.
Више волим и најнезнатнију мисао Лао Цеа
Од филозофског система на којем почива CIA.
Помишљах да тужим Америку због бесправног коришћења
Моје интелектуалне својине,
Али Америка не признаје ниједан суд у свијету
Јер она претендује на трон врховног свјетског судије.
Не преостаје ми ништа друго сем немоћног гњева,
Ал то ми је напорно и узобличава црте лица
Које би се овјековјечиле на мојој посмртној маски.
Боље је да све окренем на спрдњу
И Америци захвалим на стварању архива
Мојих потајних мисли
На које иначе нико не обраћа пажњу.
У сваком случају опет ћу читати америчке пјеснике,
Од Витмана и Дикинсонове па до оног нашег бјегунца,
Ђаволски даровотог Чарлса Симића.