Савски мадригал

Драган на фотељи туђу жену љуби
Ана у свом ћошку испија коњаке
у њеном се крилу твоја рука губи
ја коштицом трешње пуцам у оџаке

кроз канте за ћубре гладне мачке рију
у дворишту пуном климавих астала
нечје усне-пчела на врату ми спију
и на излет крећу чула радознала

а затим ће доћи попевка крај Саве
музика ће страсна да хуји ко бура
отицаће вода у даље прљаве
бацаћемо у муљ крунице божура

у зору ће умор свалит нас у траву
и дрхтаће тела самотничку страву