Пријатељев трофеј

Имао сам пријатеља, драгог пријатеља.
Дијелили смо добро и зло,
При чему је сваки, штитећи другога,
Терет зла радо узимао на се.
Ништа нас није могло раставити.

А онда је наједном избио рат
За који је окривио сусједне народе,
И још неке, све осим свога.

Чим је запуцало отишао је под шатор
Новог народног вође,
Ја остадох сам, ни на чијој страни.

Затим је стао да ми спочитава
Неопростив недостатак патриотизма,
Одапињући вербалне стријеле
Умочене у крв нашег побратимства
Која је почела да се хлади.
Похрањивао сам их у тоболац свог срца,
Све док ми срце није препукло.

На крају је почео да ме приказује
Као ратни трофеј у праведној борби
За коју је добио највиша одличја.

С њима је и у гроб легао,
Ожаљен као велики син народа.

Мир његовој напаћеној души!

Stevan Tontić 27. 08. 2020.