Плима и осека у срцу прогнаника

У срцу прогнаника Бог се јавља
У хировитом ритму плиме и осеке –
Од плиме му се лако надму груди
И силно заврти у глави,
Док осека обично предуго траје,
Бацив га на оштро каменито тло
По којем пузи док нов га талас
У пристаниште не поврати.

Тако тај водостај у срцу нарасте,
А затим нагло крене да опада
Док га на цједилу не остави.

Парадокс је у том што прогнаник,
Тако насукан, једино ту
Стоји на чврстом ал пустом тлу.

Очајан, нада се надоласку
Силовитог таласа плиме,
Који ће га бацит у моћно наручје,
Загрљај којем се одољет не може,
Избрисат му траг на земљи,
И излишно име.