Песник и народ

народ су довезли аутобусом
песник је стигао колима

песник и народ стоје лицем у лице
и гледају се разочарано

народ тупо зева и маше за мувама
песник је збуњени чика у изгужваним панталонама

песник кашље у микрофон
и мрси неуверљиве стихове

никад му нису били јаднији ни празнији
његови сонети не одлећу народу у уши
него цуре низ жицу као танки испљувци

песник покушава да дигне глас и проспе поезију
стихови му падају по реверима и ципелама
сав се већ заговнао у лирику

шта овај  сере – пита народ нестрпљиво

и радо би кући да чита новине и гледа телевизију
јер мисли да се у њима дешава живот

песник има преку потребу да се истушира
али су организатори рекли мора бар пола сата