Своје (не)постојање Он манифестује
С таквом тајном енергијом која нам
Једном раскрили небеса, други пут
Подсијеца ноге и одузима дах,
А онда данима и мјесецима ништа.
Једни притом говоре о „дизању увис“,
Други о „егзистенцијалном шкрипцу“.
Свака ту ознака, свако знање шкрипи.
Упадамо у његове дивне и чудовишне,
Најзамамније и најгрозније клопке,
У вртлоге и мреже невидљивих сила.
Јер то је Онај што без руку хвата.
Из тог бездана најприје нас ишчупа
Додир с вољеном која нам се смијеши,
Која се, ни на одру, не пушта из загрљаја.
Каткад нас диже и млаз бистре воде
Што шикља из стијене крај пута,
Шева у цвркутавом узлету ка зениту,
Трешња у божанском лудилу цватње.
Јер ако нам озарени лик вољене
Ил трешњев цвијет не разбуде наду
У његове добре намјере на земљи,
Није вјероватно да ћемо одавде отићи
Ведра чела и пуна срца, донекле бар.
Без тога ни глава, све да је гиљотина
Мимоиђе, и ма колико бистра и научно
Поткована, не значи богзна шта.
Па изволите!
Онај што без руку хвата
Своје (не)постојање Он манифестује
С таквом тајном енергијом која нам
Једном раскрили небеса, други пут
Подсијеца ноге и одузима дах,
А онда данима и мјесецима ништа.
Једни притом говоре о „дизању увис“,
Други о „егзистенцијалном шкрипцу“.
Свака ту ознака, свако знање шкрипи.
Упадамо у његове дивне и чудовишне,
Најзамамније и најгрозније клопке,
У вртлоге и мреже невидљивих сила.
Јер то је Онај што без руку хвата.
Из тог бездана најприје нас ишчупа
Додир с вољеном која нам се смијеши,
Која се, ни на одру, не пушта из загрљаја.
Каткад нас диже и млаз бистре воде
Што шикља из стијене крај пута,
Шева у цвркутавом узлету ка зениту,
Трешња у божанском лудилу цватње.
Јер ако нам озарени лик вољене
Ил трешњев цвијет не разбуде наду
У његове добре намјере на земљи,
Није вјероватно да ћемо одавде отићи
Ведра чела и пуна срца, донекле бар.
Без тога ни глава, све да је гиљотина
Мимоиђе, и ма колико бистра и научно
Поткована, не значи богзна шта.
Па изволите!