Извjeштaj са губилишта

Гледао сам из прикрајка
Ушушкан у грмљу недалеко од губилишта
Како џелат поставља столицу
На коју се пење младић
Кога су као вођу побуњеника
Осудили на смрт вјешањем.

Гледао сам омађијан све до часа
Кад му је омча набачена око врата
А џелат кренуо да му измакне
Столицу испод ногу.

Тад сам у трену зажмурио и пао
Заронивши лицем у црну земљу,
Схвативши колико је мој живот ништаван,
И колико би само био значајнији,
Неупоредиво пунији и дубљи,
Да сам на тој столици био ја.

Stevan Tontić 29. 09. 2021.